ИЗМЕЂУ два пописа становништва Србија је изгубила 224.688 Срба, што је пад за више од три одсто. Српски народ углавном бира градове, у којима станује 59 одсто његових припадника. Просечан Србин у нашој земљи стар је 42,5 година, а жене су са 51 одсто у благој доминацији.
Овако изгледа статистички рендгенски снимак Срба у Србији, добијен на основу коначних резултата прошлогодишњег пописа становништва. Већински народ данас чини 83,32 одсто популације Србије, за разлику од 2002. године, када је убележио за пола процента већу заступљеност. Ова разлика, међутим, није последица омасовљења, већ пада бројности других народа са којима Срби деле животни простор.
Оштрица косе беле куге, али и учесталог исељавања у свет, подједнако је ударала по Србима али и по другим народима. Томе у прилог говоре и коначни подаци о броју становника, из којих се види да је Србија од 2002. године изгубила 311.139 становника. Једини регион који је прошле деценије забележио плус јесте Београд, који је ојачан за 83.316 житеља. О томе сведочи и чињеница да су чак две београдске општине – Нови Београд (214.506) и Чукарица (181.231) задржале место најнасељенијих у Србији.
За разлику од престонице, Војводина је ослабљена за 100.189, а Шумадија и Западна Србија за 105.184 житеља. Негативан природни прираштај највећи рачун испоставио је Јужној и Источној Србији, која је у минусу готово 200.000 душа. У овом региону су и три најмање општине у држави: Црна Трава са 1.663, Трговиште са 5.091 и Лапово са 7.837 становника.
– Највећи пад броја становника забележен је у Црној Трави, Бабушници, Мајданпеку и Трговишту, где је пад популације већи од 20 одсто. – каже први статистичар Србије Драган Вукмировић. – Готово 70 општина бележе осеку до петине укупног броја житеља. Пораст, са друге стране, постоји само у Новом Пазару, Новом Саду и чак пет београдских општина – Звездари, Сурчину, Палилули, Гроцкој и Барајеву.
Ништа боље нису прошли ни други народи у Србији, а једини изузетак су Роми, који су са 1,4 одсто укупног становништва 2002. године скочили на 2,05 посто. Они су и једини народ, поред Срба, који живи на већини територије Србије. Са више од 10 одсто учествују у становништву у десетак општина, а до пет одсто добацују у готово свим местима Војводине, Источне и Јужне Србије.
Срби чине већински народ у огромној већини места у Србији. Изузетак чини север земље, где је у осам општина највише Мађара. Они су већина у Суботици, Бачкој Тополи, Малом Иђошу, Бечеју, Ади, Чоки и Сенти, док је у општинама Ковачица и Бачки Петровац највише Словака. Бугари воде главну реч у Босилеграду и Димитровграду, а Бошњаци су већина у Сјеници, Тутину и Новом Пазару.
НАЈВИШЕ ЦРНОГОРАЦА И ХРВАТИЦА
ХРВАТСКИМ народом у Србији највише доминирају жене, јер 59 одсто ове етничке групе чине припаднице лепшег пола. Мађарице чине 53 одсто мађарског народа, а у односу на јачи пол већину чине и Словакиње – 52 одсто. Проценат мушкараца је највећи међу Црногорцима, којих је десет одсто више него дама.
Живот у граду, од свих народа пописаних у Србији, најбоље лежи – Црногорцима. Јер чак 75 одсто српских ђетића живи у градским срединама. Урбани начин живота тек нешто мање лежи Хрватима, којих је на асфалту 64 одсто, као и Ромима – 60 одсто. У селима највише живи Словака (56 одсто), за којима следе Бошњаци са 43 и Мађари са два одсто мање.
Новости
