Србија је и званично најкорумпиранија земља у Европи

Између корупције и стања демократије у некој земљи постоји узнемирујућа веза и земље са високом стопом корупције имају слабије демократске институције и политичка права, показао је нови Индекс перцепције корупције 2018, који је објавила организација Транспаренси интернешенел.

Србија је међу 180 земаља на 87. месту, које дели са Kином, са индексом 39 на скали од 0 (веома корумпирана) до 100 (веома чиста од корупције). Пре годину дана Србија са индексом 41 била на 77. месту међу 180 земаља и територија. Са индексом 39 Србија се ове године вратила на 2012. годину када је имала исти индекс.

“У тој трци са самим собом смо слабији за два процентна поена, због чега смо пали за десет места и то је нешто због чега не можемо бити задовољни”, рекао је председник Транспарентности Србија Владимир Гоати.

Он је оценио да постоји узрочно-последична веза између корупције и стања демократије у некој земљи, те да земље са високом стопом корупције имају слабије демократске институције и политичка права. Према његовим речима, корупција је на “нивоу статистичке грешке” у демократским земаљама, што потврђује Индекс перцепције корупције по којем су најбоље рангиране Данска са индексом 88, друго место заузима Нови Зеланд (87), док треће место деле Финска, Сингапур, Шведска и Швајцарска.

Србија је у региону Источне Еропе и Централне Азије у коме само једна земља има индекс перцепције корупције већи од 50 (Грузија), а све остале имају 45 или мање. У односу на земље Европске уније, Србија је испод просека за 18 поена. Уз Грузију, индекс изнад светског просека (43) у региону имају само Црна Гора (45) и Белорусија (44).

Цео регион последњих година је у борби против корупције направио веома мали напредак, а бивше југословенске републике су или стагнирале или су задржале исти као и прошлогодишњи индекс. Најбоље рангирана је Словенија на 36. месту на листи од 180 земаља, са индексом од 69 поена, који је за један поен нижи у односу на 2017. годину, а најнижу позицију има Македонија – 93 место, са скором од 37 поена који је исти као претходне године.

Хрватска заузима 60 позицију, Црна Гора 67, а Босна и Херцеговина је 89 међу 180 земаља.

Гоати је казао да стагнирању Србије у борби против корупције погодује неделотворан правосудни систем, који има непотпуна решења које се не примењују у потпуности.

“Kод нас је и моћ партије велика и кадрови су пре вега лојални партији, а после професији и органима у којима су запослени”, рекао је Гоати, указујући на разлоге за повећање индекса перцепције корупције.

Програмски директор Транспарентности Србије Немања Ненадић казао је да су основни узроци повећања корупције недоследно примењивање превентивних и репресивних механизама. Према његовим речима, последица тога су “мале промене” и “прилично равна линија” у борби против корупције.

“Имамо изречене сумње у јавном простору, било од стране самих политичара или медија, али изостаје брза реакција тужилаштва, оно мора да реагује не чекајући да било ко поднесе кривичну пријаву”, приметио је Ненадић.

Поред Србије у групи земаља чији је индекс перцепције корупције у последњих годину дана пао или стагнирао су Kосово (37 позиција), Русија (28), док је Албанија чији је индекс повећан за пет поена у последњих пет година, на 36, у 2018. изгубила два поена у односу на претходну.

Земље које су највише напредовале у свету у односу на претходну годину су Оман (8), Гамбија (7) и Сејшели (6), а највише се погоршала ситуација у Азербејџау (-6) и Бурундију (-5).

Најбоље рангирани регион је Западна Европа/ЕУ са индексом 66 а најгора је Подсахарска Африка са индексом 32.

На глобалном нивоу, ове године више од две трећине земаља са листе има индекс испод 50, а просек је 43 и подаци, уз неке изузетке, показују да већина земаља није направила значајнији пробој у борби против корупције.

“Kорупција одбацује демократију како би направила зачарани круг где корупција подрива демократске институције а слабе институције све мање могу да контролишу корупцију”, истакла је директорка ТИ Патрисија Мореира.

Бета