Србија је једна од најсиромашнијих земаља Европе, а с највишим ценама хране и горива

Професор економије Горан Радосављевић изјавио је да је према свим показатељима европске статистике, Србија је једна од најсиромашнијих земаља Европе, а с највишим ценама хране и горива.

Радосављевић је казао да према ГДП по глави становника, мерено у паритету куповних снага, Србија је на 49 одсто просека Европске уније (ЕУ), и лошије су само Северна Македонија, Албанија и БиХ.

”Ако погледамо по другом показатељу, стварна потрошња по глави становника, Србија је на 55 одсто ЕУ просека, док је Црна Гора, на пример, на 64 одсто. Све остале земље ЕУ су на нивоу од преко 70 одсто просека ЕУ. Опет су од нас лошије само три већ поменуте земље региона”, казао је.

Према његовим речима, поражавајућа је и динамика кретања стандарда становништва у поређењу с другим земљама на сличном нивоу развоја.

”У периоду од 2013. до 2023. године, ГДП по глави становника је у Србији порастао са 42 одсто на 49 одсто просека ЕУ. У истом периоду, у Румунији је ГПД по глави становника порастао са 54 на 78 одсто ЕУ просека, Бугарској са 46 на 64, а у Црној Гори са 41 на 51 одсто. Дакле, не само да се не можемо похвалити нивом стандарда становништва у односу на остале земље Евопе, већ је и динамика раста тог стандарда једна од најлошијих у Европи у претходној деценији”, нагласио је професор.

На питање због чега су цене намирница у Србији међу највећим у Европи, Радосављевић је рекао да је деценија погрешне пољопривредне политике, започете смањењем субвенција у ратарству, преко девастирања сточарства, уз високи степен корупције, довело до уништавања примарне пољопривреде у Србији.

”И оно мало извоза у овом сектроу што Србија има, заснива се на извозу примарних производа (житарице, сунцокрет и др), а ређе производа виших фаза прераде. Истовремено, раст цена енергената уз погрешну акцизну политику довели су до тога да Србија има један од најскупљих дизел горива у Европи, што свакако не доприноси конкурентности пољопривреде. Многи други фактори, од уништавања домаће производње, инпута за пољопривредну производњу, пре свега вештачког ђубрива, производње пољомеханизације и многи други фактори попут нереалног девизног курса, довели си до тога да је цена хране у Србији претходне три године порасла готово двоструко више него што је то просек ЕУ земаља. Стога су већ сада неки производи у супермаркетима у Србији скупљи него у развијеним земљама Западне Европе”, објаснио је.

Упитан зашто су и цене горива међу највећим у Европи, Радосављевић је навео два разлога.

”Први су високи порези (акцизе и различите накнаде), а други недовољна конкуренција на тржишту. Међутим, у претходне три године, цене моторних горива нафтног порекла се не одређују тржишно, тако да је искључиви кривац за високе цене Влада Србије која ту цену утврђује. Као резултат, Србија већ неко време има један од најскупљих дизела у Европи. Знајући да потрошња дизела учествује у укупној потрошњи моторних бензина са око 75 одсто, висока цена директно утиче на све остале цене производа и услуга у Србији”, навео је професор.

Коментаришући однос цена квадрата стамбеног простора и животног стндарда, Радосављевић је рекао да је за куповину стана за четворочлану породицу од 70 квадрата у Београду, потребно да два члана породице раде најмање девет година.

”С друге стране, у Љубљани, која има вишу просечну цену квадрата него Београд, потребно је у просеку око пет година, а у Загребу око 4,5 година. Друга необична ствар у Србији је извор тражње за непокретностима. Наиме, док у ЕУ земљама преовладавају кредитни купци, у Србији се преко 90 одсто свих непокретности купи из сопствених средстава. Нит’ сиромашније земље, нит’ богатијих купаца непокретности”, казао је.

На питање да ли су високе цене, с обзиром на низак животни стандард, државни пројекат, Радосављевић је рекао да су цене резултат неспособности актуелне власти да се створе институције које би контролисале тржиште и исправљале његове несавршености.

”Тако, на пример, у било којој земљи ЕУ, када би три компаније које имају 100 одсто тржишног учешћа истовремено повећале цену за исти или сличан износ, Комислија за заштиту конкуренције би реаговала и спечила такво, очигледно монополско понашање. Или када би се десило да се на тржишту 90 одсто непокретности купује готовим средствима, а да вредност таквих куповина енормно расте, Пореска управа би требала одмах да испита порекло тог новца. У Србији су институције заробљене и није им дозвољено да раде свој посао. Зато на тржишту влада хаос, који уз многе друге разлоге доводи до раста цена који је већи него у другим змељама Европе”, оценио је професор.

Упитан какве ће последице у наредних годину две дана бити по грађане због високих цена, Радосављевић је рекао да ће доћи до погоршања просечног стандарда становништва.

”Ако се настави тренд раста цена, доћи ће свакако до погоршања просечног стандарда становништва, немогућности да се сервисирају обавезе и потенцијалног раста броја становника који живи у ризику од сиромаштва. У таквим околностима, годишњи буџет ће се све више користити за основне животне потребе (храна и пиће, одећа, становање и комуналне услуге) које ће ’појести’ скоро 100 одсто буџета. Веома мало ће остати за неке друге активности, попут образовања, културе и уметности, путовања и сл. Све ово би могло да остави велике последице на развој како појединца тако и целокупног друштва”, рекао је професор Радосављевић.

Коментаришући тренутну задуженост грађана код банака која износи око 14 милијарди евра, Радосављевић је казао да је последица раста цена пад стандарда становништва.

„Како би одржали достигнути ниво и стандард, грађани се већ више од десет година задужују. То се јасно види како кроз структуру кредита становништву, тако и кроз чињеницу да је маса стамбених кредита око 38 одсто од укупних кредита становништву. С друге стране, сви остали кредити (потрошачки, минуси по текућим рачунима, кеш кредити и др) чинили су чак 62 одсто укупних кредита становништву на крају фебруара 2025. године. У кредитима доминирају ‘краткорочни кредити’ и они су од 2013. године до сада порасли чак три пута. Да би одржали стандард, услед раста цена, грађани буквално живе на кредит, задужују се да враћају старе кредите и додатно повећавају кредитну задуженост. Када рата превазиђе могућности буџета, повећава се рок. Стога имамо изузетно много кеш кредита рочности преко пет година. Ако се има у виду да су камате по тим кредитима веома високе, овакав тренд би могао у блиској будућности да доведе до презадужености становништва“, истакао је професор Радосављевић.