Србија је једна од земаља са највишом ценом горива у региону када је реч о малопродајним ценама, а раст поскупљења се не смирује. Један од главних разлога овако високих цена, поред тренда поскупљења на светском тржишту, јесу високе акцизе на гориво. Од 2012. године акцизе на гориво поскупеле су за чак 67 посто, што се у великој мери одражава на цене, а највећи “данак” плаћају грађани.

Акциза представља посебан облик пореза којим се најчешће опрезују цигарете, алкохолна пића, као и нафтни деривати. То су углавном производи који немају алтернативу на тржишту, имају високу тражњу и потрошњу, а порески обвезници су произвођачи и увозници. Акциза на евродизел износи 59,48 динара по литру. У питању је фиксни износ, па се удео у укупној цени мења у складу са променом цена.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије (УНКС) Томислав Мићовић објашњава да се доношењем закона о акцизама 2012. године учињен је велики заокрет у политици акцизног опорезивања.

Економиста и стручњак Душан Никезић сматра да у Србији имамо толику велику цену горива баш због високих акциза.

„Поскупљење акциза за 67 посто од 2012. године управо је разлог оволике цене горива. Гориво је од тада скочило за 24 динара по литру када је у питању евродизел“, објашњава економиста.

Он истиче да, када би Влада вратила акцизу на ниво из 2012. године, имали бисмо знатно повољније цене гориво на пумпама. То би олакшало ситуацију и грађанима, а и привреда би имала користи јер вероватно не би дошло до повећања осталих цена.

Како наводи саговорник, земље у окружењу почеле су да ограничавају цене горива на пумпама. То је Мађарска урадила пре две-три недеље, Хрватска пре месец дана, чиме су ограничиле цену горива на износ који је испод цене у односу на наше. Такође, Црна Гора је ове недеље појефтинила све врсте горива.

На питање како се тај проблем може регулисати у Србији, Никезић истиче да Влада има на располагању најмање два механизма.

„Може или да смањи цену акцизе или да ограничи цене на пумпама, или просто и једно и друго. Такође, Србија већ годинама улаже велика средства у резерве нафте и оне су исто могле да буду искоришћене да се стабилизује цена горива, али ништа од тога није урађено у протеклих неколико месеци. То за последицу има једну од највиших цена у региону, а самим тим то ствара проблем јер цена горива директно утичу на цене свих других производа“, сматра Никезић.

Наглашава да је кључ у контроли и ограничењу цена, како не бисмо имали додатни раст инфлације као последицу раста цене горива.

Цена горива зависи од кретања на светским берзама, али, како каже саговорник, „свака држава располаже механизмима којима може да заштити своје грађане и привреду, а Влада Србије то није користила у претходном периоду, те смо ми значајно више изложени него друге земље у окружење. Цене су изузетно високе и Влада је морала да предузме неке мере да заштити интересе грађана“.

Томислав Мићовић из УНКС-а појашњава да Србија нема најскупље цене горива у Европи и да је такво поређење могуће једино када је реч о малопродајним ценама, али да, када је реч о дизелу и ТНГ аутогасу, држимо високу прву позицију међу суседима.

„Поуздано се може доћи до закључка да је крајњи ниво цена одређен висином државних дажбина. Код нас фискалне ставке у цени бензина и дизела представљају око 53% просечне малопродајне цене и око 43% цене ТНГ аутогаса“, објашњава он.

Србија је лидер, али по поскупљењу горива – цене још расту!? Акцизе скочиле за 67%

УНКС

Када је реч о механизмима које држави стоје на располагању како би стабилизовала цене горива, Мићовић истиче да ограничење цена може бити краткорочна мера.

„Наш Закон о енергетици омогућава влади да у циљу спречавања поремећаја на тржишту нафте пропише начин утврђивања највиших цена основних деривата нафте без фискалних дажбина. Уместо утврђивања максималних цена наш модел омогућава прописивање начина њиховог утврђивања, што значи да ће бити узете у обзир и промене одређених инпута“, објашњава Мићовић.

„Прогнозе о кретањима на глобалном тржишту нафте се веома разликују, али су најзаступљенија она која предвиђају кретање цене БРЕНТ-а, референтне европске нафте, од 75-85 долара по барелу, што значи да не би требало да буде већих флуктуација ни цена на бензинским станицама. Рецимо, дизел је најпре за неколико месеци појефтинио за 32 динара по литру, а затим поскупео за 31 динар“, закључује Мићовић.

УНКС

Србија

Литар горива БМБ 95 износи око 167 динара, док је цена евродизела 175 динара.

Хрватска

Цена горива у Хрватској је у октобру ове године била највиша у историји. Влада Хрватске продужила је меру ограничења цена горива за још месец дана, али се та мера односи само на евросупер 95 и евродизел. Цена евродизела ових дана износи око 11,00 куна, што износи око 172 динара, док је цена еуросупер95 11,05 куна, тј. око 173 динара.

Црна Гора

Литар бензина БМБ јефтинији је од пре неколико дана и сада износи 1,47 евра, што је око 173 динара.