Како сада стоје ствари, Србија и даље може да служи као „отпад“ за храну и производе лошијег квалитета који се увозе из ЕУ, јер Министарство пољопривреде баш много и не занима шта једемо.
Док у суседној Хрватској већ увелико најављују анализу квалитета наизглед истих производа који се продају на источном и западном европском тржишту а произведени су у ЕУ, у Србији овако нешто не постоји ни у форми идеје.
Чешка и Словачка су ову упоредну анализу већ урадиле и установиле да је чак трећина ЕУ производа који се продају код њих лошијег квалитета. Исту ствар сада ради и хрватска Агенција за храну, која ће проверавати квалитет истих производа купљених у Немачкој и код њих.
Након ових најава, „Блиц” је питао Министарство пољопривреде да ли и када они планирају сличну анализу, као и зашто то до сада није урађено. Из кабинета министарке Снежане Бошковић Богосављевић уместо конкретних одговора достављена нам је информација која није имала везе са постављеним питањима.
– На тржишту Србије су производи који су безбедни за употребу и Ветеринарска и Фитосанитарна инспекција врше унапред планиране, редовне и ванредне контроле на границама при увозу робе – био је одговор Министарства.
Црна рупа Владе Србије
На наше инсистирање да нам кажу да ли планирају да ураде упоредну анализу, речено нам је да такву иницијативу до сада нико није поднео. Како се испоставило, ова тврдња министарства, бар према речима Горана Паповића из НОПС-а, није тачна.
– Ми смо се Министарству обраћали бар пет пута с том иницијативом. Сваки пут су нам рекли да није предвиђено буџетом, другим речима, да за то нема новца. Ако је нешто проблем, то је Министарство пољопривреде. Црна рупа Владе, не знају шта раде, уз стално пребацивање надлежности на друге – објашњава Паповић.
Србија је можда и једнина земља у региону и Европи која нема агенцију за безбедност хране. Хрватска Агенција за храну редовно објављује годишње анализе хране. На њиховом порталу се грађани редовно обавештавају о резултатима анализа. Међу поседњима је информација да се због присуства тешких метала са тржишта повлачи керамичко посуђе са дечјом декорацијом. С друге стране, овакве и сличне податке, на порталу нашег министарства не можете да видите.
Анализа 2.000 евра
Једину упоредну анализу производа код нас је урадио НОПС, 2011. године, и то на малом узорку јер је реч о веома скупој анализи која само за рецимо један хемијски производ кошта и до 2.000 евра. Иако је узорак био мали, резултати су били фрапантни.
– Тада смо доказали да су креме за лице лошије, да чоколаде имају мање какаоа, а зачини више соли него поврћа – каже Паповић.
Бојана Анђелић, Блиц
Sve u Srbiji funkcioniše tako da ne treba da sumnjamo u saopštenja vučićevih ministara. U ovakvom sistemu funkcionisanja države i informacijama koje plasiraju u stvari je jako jednostavno videti šta je istna. Istina je uvek u suprotnom smeru od onoga što zvanično plasiraju. Dakle uvek suprotno od onog što je zvanično saopštenje!