Београд — На листи Светског економског форума Србија је по квалитету путева на 120. месту од укупно 140 земаља, а приоритет за обнову је трећина путне мреже.

У односу на окружење, горе позиције заузеле су Румунија, Бугарска и Босна и Херцеговина, док је Хрватска у самом светском врху на 29. месту, Словенија 38, Албанија 59, а Македонија 109.

Какво је стање на српским друмовима најбоље знају возачи. Зна и држава, па је према пројекту обнове путева у приоритете уврстила чак 5.000 километара, што је готово трећина државне мреже.

„Путеви Србије“ недавно су усагласили са кредиторима списак од 54 деонице, које ће бити обновљене у овој и у наредне три године. Листа је направљена по приоритетима утврђеним на основу стања коловоза и економске оправданости улагања. Пројекат представља прву фазу Националног програма рехабилитације путне мреже, која треба да обухвати око 1.100 од 5.000 километара државне путне мреже, који су идентификовани као приоритетни. У обнову саобраћајница биће уложено укупно 390 милиона евра из буџета Србије и зајмова Европске инвестиционе, Европске банке за обнову и развој и Светске банке. ЕИБ и ЕБРД у финансирању учествују са по 100 милиона евра, Светска банка са 73,8 милиона евра, док држава обезбеђује 116,2 милиона евра. Пројекат предвиђа хитне радове, већ током ове године на деоницама путева, као што су Лазаревац – Аранђеловац – Топола, Корените – Крупањ, Лозница – Ваљево – Лајковац… Ту су и деонице на путним правцима Шабац – Лозница – Мали Зворник, Мали Зворник – Рогачица – Ужице, Обреновац – Шабац – Лозница, Рашка – Лепосавић – Косовска Митровица, Ужице – Пожега…

Годинама се надлежни за катастрофалну ситуацију на већини путних праваца бране недостатком новца за одржавање. У Србији је у овој години за одржавање 16.000 километара путева предвиђено око 130 милиона евра, док се у Словенији за око 6.000 километара издваја више од 180 милиона. Не чуди чињеница да на друмовима имамо око 200 црних тачака. Годишња штета због саобраћајних удеса процењује се на 500 милиона до милијарду евра.

Свуда у свету, новац од наплате путарине иде у одржавање ауто-путева, где су та средства и наплаћена од возача. Србија је изузетак, јер се око 14 милијарди динара годишње од путарине „растеже“ и на магистрале и регионалне саобраћајнице. Србија је изузетак и по томе што држава за путеве из буџета даје субвенције. Ове године око 7,7 милијарди динара, уместо као свуда у свету да се за саобраћајнице издваја проценат од малопродајне цене горива.

Али, није проблем само у одржавању. Србија је једна од малобројних земаља где се дешава да после изградње или обнове путева, у врло кратком року пуца асфалт, да се отварају ударне рупе, појављују колотрази. А, обећавали су нам одличан квалитет, рок трајања од најмање десет година. Да су и извођачи радова „опуштени“ најбоље говори податак да је у Србији гаранција на изграђен пут свега годину дана. То правило су увели кредитори.

А, комплетна саобраћајна инфраструктура гради се тренутно из зајмова, осим деонице Коридора 11 од Уба до Лајковца у дужини од 12,5 километара, која се финансира из буџета. Није само споран гарантни рок, опекли смо се и са најнижим ценама, које су по правилима кредитора једина мера за победу на тендеру. И то без обзира на то што се зна да је реч о дампинг ценама и што за понуђене цифре не може да се набави ни материјал. Зато смо и имали кашњења, инвеститор је пристајао на анексе, којима се зидала уговорена вредност радова, само да не би стала градилишта.

“За лоше изведене радове крива је држава која је послове поверила извођачима, чије су референце под знаком питања”, каже Горан Родић, потпредседник Грађевинско-индустријске коморе.

“Велика је одговорност на надзору, а посебна је тема колико на неким пројектима они добро раде свој посао. Велики је проблем и код одржавања саобраћајне инфраструктуре, јер ако се то лоше ради или не ради уопште, није ни чудо што објекти брзо пропадају”, каже он.

Новости