Србија је постала лудница којом управљају пацијенти

Србија је постала лудница којом управљају пацијенти. На власти се налази Александар Вучић, који признаје да је „драма квин и лудак”. Тако се и понаша. Истовремено најављује смак света и апсолутно благостање. Kаже да Србија нема потребе да увози електричну енергију, а грејна сезона је померена за новембар, хладни су станови, школе, вртићи, болнице… У буџету има новца за све потребе, али држава свеједно узима скупе арапске кредите. У Робним резервама има 12 милиона тона шећера, али нема га продавницама. Храна је поскупела 50 одсто, али нема везе, плате и пензије ће се једног дана повећати за 19 одсто. Ментално поремећени диктатор се спрда са народом, са жртвама његових пљачки, превара и лажи.

П.П.

Kад падне с власти и буде принуђен да одговара за све злочине над Србијом, Александар Вучић ће моћи да се позива на лудило. Медији су пуни доказа, које он свакодневно износи у јавност. Уосталом, он и сам признаје да је лудак.

– Говорио сам да ће све у свету бити све теже. Рекли су да сам драма квин и лудак. На крају се то испоставило као истинито, да је лудак био у праву – похвалио се Вучић недавно у Њујорку, после седнице Генералне скупштине Уједињених нација.

У лудачком заносу, наставио је да износи ставове који доказују озбиљне менталне поремећаје. Kао пироман – ватрогасац, Вучић истовремено плаши и охрабрује народ. У истој реченици истиче да ће „за шест месеци пропасти све што смо годинама стварали”, али „нема разлога за бригу”

– Геополитичка ситуација иде у канал, присуствоваћемо великом светском сукобу. Нећу да причам народу да ће тећи мед и млеко и да ће све бити супер. Па, хоће, тећи ће мед и млеко и биће супер у Србији, али то нема везе са ситуацијом у свету. У свету ће бити само све теже, а у Србији има лепих вести, расте минималац, повећања плата и пензија. Да дође смак света, ми ћемо да преживимо – рекао је Вучић.

Иако он такве ставове назива „логиком гвоздених детерминизама”, медицинска наука их дефинише као симптоме обољења која су класификована под шифром Ф, од 00 до 99. Међутим, у Вучићевој болести има система. Тај систем се заснива на лажима и преварама, које користи у борби за опстанак на власти. Kако то изгледа у пракси, видело се пре неколико дана у Лесковцу, на прослави 14. рођендана Српске напредне странке.

– Последњих 20 дана киловат струје нисмо увезли. Имамо пара на рачуну, а још нам нису легле паре из Емирата. Немамо ниједан проблем осим енергетике. Имамо гаса у складиштима. Мислим да ћемо преживети и следећу годину, биће и струје и гаса и свега. Радили смо на томе и спремали се да се организујемо за тешка времена. Имамо довољно соли, уља, да сутра престане трговина и да се све затвори, ми имамо свега за неколико месеци. Ми само у Робним резервама имамо 12 милиона кила шећера. Чим се појави негде да није било у продавници шећера, одмах креће паника. Чим произвођачима не дате повећање цена, одмах смање доток робе. Не знам више шта да радим са тим шећером. Kажем људима, нема потребе за паником, не вреди. Не брините, ми ћемо да преживимо и смак света – рекао је Вучић напредњацима.

За разлику од добро загрејане хале „Дубочица”, грејања нема и неће га бити до новембра у становима, школама, вртићима… Ноћи су хладне, јутарње температуре око нуле, деца се смрзавају у учионицама, а Вучић тврди да „има и струје и гаса и свега”. Има, каже, и новца у државном буџету, али у државним болницама нема лекова, газе, гипса и осталих основних ствари. У Робним резервама постоје милиони тона шећера, кога нема само у продавницама.

Осим празних лажи, Вучић у свом системски подешеном лудилу упорно замењује тезе. За несташице шећера, млека и остале робе оптужује произвођаче, иако је свима јасно да проблеме стварају трговци. Произвођачи, нарочито пољопривредни, принуђени су да по мизерним ценама продају робу, на којој десетоструку зараду остварују трговци. Вучић то зна, пошто су сви крупни трговци његови политички и пословни ортаци.

У том злочиначком пројекту, Вучић намеће ограничења цена, тобоже због заштите домаћег тржишта. Kад уцењени произвођачи продају робу, само да је се реше и смање губитке, Вучић својим трговцима изда дозволе за извоз. Тако тону пшенице, коју су српски пољопривредници продали за 200 евра, накупци продају страним фирмама за 400 евра, минимум. Управо у Лесковцу, Вучић је објавио „добру вест за пољопривреднике”. Држава ће откупити 150.000 тона кукуруза. Kад се заврши откуп по багателним ценама, тај кукуруз ће бити продат партнерским компанијама у Македонији и Албанији, у складу са споразумом о „Отвореном Балкану”, да би касније по удвострученој цени завршио на тржиштима Немачке, Аустрије и Швајцарске.

Само Вучић може без стида да као „добру вест” пољопривредницима најави свој нови пљачкашки поход. На исти начин се односи и према пензионерима, над којима је геноцид почео да врши 2014, а докрајчио их 2020. године.

– У нашој странци има много младих људи, али желим да се посебно захвалим нашим дивним пензионерима, који су издржали тешке реформе и веровали у резултате које рад може да донесе. Управо зато, пензије ће да порасту више од 21 одсто. Пензије ће да прате плате у будућности и биће много задовољнији. Извињавам им се што су плате расле брже него пензије – рекао је Вучић.

Због његове отимачине, којом је приграбио око 800 милиона евра, више од 1,1 милиона пензионера и данас је изложено прогону јавних извршитеља. Незаконито смањене пензије нису биле довољне ни за лекове и храну, па нису могли да плаћају рачуне за комуналије, телефоне и остало. Сад им извршитељи плене имовину или скидају по две трећине пензија. У време пандемије Kовида 19, Вучићев тзв. Kризни штаб спроводио је тортуру над грађанима старијим од 65 године. Не само што су били осуђени на кућни притворе, него им је власт укинула право да се лече. Без здравствене неге и могућности да примају терапију за друга обољења, у последње две и по године умрло је 45.000 пензионера више од уобичајеног годишњег просека. Сад се Вучић захваљује преживелима што су издржали тешке реформе, на којима су он, његови рођаци, кумови и страначки функционери згрнули милионе евра.

Kад дође време за свођење рачуна, за привођење правди, без обзира на све доказе патолошких менталних поремећаја, Вучић ипак неће моћи да се вади на лудило. Физичко и ментално злостављање сиротиње, ругање пензионерима и осталим жртвама злочиначког режима сигурно у корену има одређене елементе разних Ф дијагноза. Међутим, то не оправдава садизам с којим се односи према људима којима је уништио животе. Позната је стара изрека: „Ако је луд, што себи не одсече прст”. Вучић јесте луд, али добро чува своје прсте, потребни су му да броји милијарде евра, које је приграбио за десет година диктатуре.

– Моје здравље је мој проблем. Ниједног секунда нисам окривио никог другог за моје здравље. То је мени природа дала, уз природу моја непажња уз неузимање лекова. Хронично сам болестан – рекао је Вучић у новембру 2019. године, кад је завршио у болничкој постељи услед проблема са срцем и хипертензијом, коју су изазвала новинарска питања.

Да је нормалан, Вучићево здравље би заиста било његов проблем. Овако, он у својој болести ужива, а нормални људи пате од њега и његовог лудила.

Вучић каже да му, кад се осећа лоше, инфузију даје Златибор Лончар, а притисак му контролише његов пријатељ др Драган Динчић. Нажалост, медицинску помоћ му не пружа ниједан психијатар или психолог. За Вучићево видно поремећено ментално стање не маре ни његови најближи.

Мајку Ангелину и тату Анђелка не занимају ни његови патолошки проблеми, као ни недостатак васпитања. Навикли су на његове лажи и преваре, које представљају основни репроматеријал у његовој политичкој индустрији несреће, па ни не покушавају да му укажу, а камоли да обуздају његову потребу да се руга својим жртвама.

Није за утеху, ни Вучићу ни Србији, то што болест не бира. Државни и национални проблем је то што грађани бирају болесника. Сви виде колико је поремећен, а и он сам то наглашава претњама самоубиством, хистеричним смејањем или плакањем, па и уласком и изласком из фрижидера.

Kао што он каже, његово здравље је његов проблем. Међутим, он је лудилом заразио све несрећнике који гласају за њега, а виде да им је он испразнио и фрижидере и новчанике. Исти несрећници данас седе у хладним становима и, као зомбирани, мирно гледају запаљене контејнере и аутомобиле на француским, немачким, британским, италијанским и румунским улицама, где народ протестује због несташица и скока цена.

Нормални људи се широм света боре против поремећених политиканата. Само је у Србији мирно. Kао на гробљу. Или као у лудници у којој су пацијенти преузели власт и затворили нормалне људе.

Тако ће бити док год грађани пристају да гутају седативе с Пинка или из Информера. Ова болест, која разара Србију, не лечи се седативима, него побуном против ментално поремећеног диктатора.