* Страним инвеститорима се достављају спискови грађана које треба запослити, а које праве локални одбори напредњака
* Јавни функционери које је предложила СНС сваког месеца издвајају за странку 10 одсто од плате
* Проблем Интерполове потернице због наводних ратних злочина неће се решити до краја мог живота, а можда ћу по њој бити ухапшен
Све наше институције урушене су до мере да је Србија постала приватна држава, оцењује за Данас Момир Стојановић, бивши посланик Српске напредне странке и председник скупштинског Одбора за контролу служби безбедности, некадашњи директор Војно безбедносне агенције и актуелни одборник Групе грађана „Искрено за Ниш“ у нишкој Скупштини.
* Да ли бисте партократију сврстали у кључне проблеме данашње Србије?
– Наравно. Основни „критеријум“ и за запослење, и за напредовање, и за долазак на функцију је чланство у владајућој странци, пре свега СНС. Од 2012. године чланови СНС-а се систематски запошљавају не само у администрацији и по јавним предузећима, већ и у страним фирмама које долазе у Србију. На нивоу локалних одбора СНС-а праве се листе „заслужних људи“ за странку, достављају се директору Националне службе за запошљавање, а потом се менаџменту стране компаније дискретно сугерише да те људе запосли. Управо зато у чланство СНС-а хрле људи са основном или средњом школом, којима треба та врста посла. А када неко на предлог СНС-а постане функционер, рецимо директор републичког или локалном јавног предузећа, посланик или одборник, у обавези је да за странку сваког месеца издваја 10 одсто од зараде.
* То је један од разлога због којег сте оценили да је СНС једно од најмоћнијих преузећа у Србији?
– Да, али не само то. За скоро пет година колико је на власти, СНС је успела да, кроз позиционирање својих кадрова у највећим јавним предузећима, а преко јавних набавки и низа других малверзација, део средстава тих предузећа прелије на рачуне својих тајних фондова. Затим, многе успешне фирме, као што су Wин-Wин, Техноманија или Лутрија Србије купили су чланови СНС-а. Постоје индиције да се успешне приватне фирме рекетирају од стране неких људи који представљају сиву еминенцију у СНС-у. Како немам потврду за то, не могу да говорим о именима. Од свог тог новца СНС купује све у Србији – медије, посланике, одборнике, поједине опозиционе лидере… Купује истину.
* Да ли је “купила” и истраживања? По њима је подршка председнику те странке и државе Александру Вучићу изнад 50 одсто? Како објашњавате такав проценат?
– Та истраживања наручује СНС и она показују много већу подршку од реалне. Од људи блиских СНС-у може се сазнати да та подршка стално пада и да сада износи око 30 одсто.
* А како, по Вашем суду, “стоји” опозиција?
– Не видим у скорије време неку већу снагу ни у опозицији, ни у уједињеној опозицији. Све те партије учествовале су у власти и све имају “стара” лица, а неки од њихових челника су под јаким утицајем странака на власти.
Моје симпатије имају локални лидери, па и анонимне личности које у својим срединама уживају подршку грађана захваљујући свом интегритету. Локални лидери могу да постигну добре резултате не кроз партије већ кроз локалне покрете, иницијативе и организације. Повезивање тих локалних покрета у један покрет било би добро за Србију. Ову власт, дакле, неће срушити уједињена опозиција већ народни бунт гладних, понижених и заборављених. Заправо, народни бунт и такви покрети.
* Да ли би опозиција и остали друштвени актери требало да учествују у унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији на који позива Вучић? Шта би могли да буду мотив, сврха и резултат таквог дијалога?
– Позив на унутрашњи дијалог није проистекао из националне одговорности и државотворне политике актуелне власти, већ по налогу и на притисак оних који отварање нових поглавља условљавају питањем Косова и Метохије. Он представља позив да сви преузмемо одговорност за оно што ће нам се неминовно десити.
Лично мислим да ћемо залагањем за целовито Косово у саставу Србије остати без севера Косова. Такође, верујем да је изјава Ивице Дачића о разграничењу између Албанаца и Срба на Косову пробни балон за реакцију јавности на оно што нам се може десити. И да он ту изјаву није дао без сагласности Вучића.
Ако будемо разматрали питање Косова одвојено од питања Републике Српске, остаћемо и без Косова и без РС. Знам да се ово многима неће свидети, али чини ми се да је најоптималније решење подела Косова и припајање Србији севера Косова и Републике Српске. То би подразумевало формирање заједнице српских општина јужно од Ибра и највећи степен заштите српских светиња. До оваквог решења морало би да се дође дијалогом, а њему би морао да претходи српски консензус о свеобухватном начину решавања српског националног питања на Западном Балкану.
* Како оцењујете улогу и домете Специјалног суда за ратне злочине бивше ОВК?
– Он ће процесуирати периферне личности. Не очекујем да ће на удару наћи они који су одавно требали да одговарају због бројних злочина – Хашим Тачи, Рамуш Харадинај, Кадри Весељи, Рахман Рама и други команданти ОВК. Не верујем да ће међународна заједница снажно подржати рад тог суда јер су многи који би се могли наћи на удару налазе на важним позицијама на Косову. Могућа дестабилизација Косова због њиховог хапшења није у интересу међународне заједнице.
* Шта се дешава са црвеном Интерполовом потерницом против Вас, расписаном на захтев Основног суда у Ђаковици, а због тога што сте, како се наводи, као припадник Војске Југославије били умешани у злочине над албанским цивилима на Косову 1999. године?
– Уверен сам да су потернице против неких виђенијих Срба, пре свега против високих функционера војске и полиције, у тесној вези са радом Специјалног суда за ОВК. Оне треба да умире јавност на Косову, а и да најаве да ће се у перспективи тежити принципу реципроцитета. Рад суда ће се, рецимо, стално условљавати нашим хапшењем.
То је, иначе, потерница без икаквог основа и може се добити за 200 евра на Косову, које је, иначе, непризната држава. Ја сам рекао властима у Србији – или скините такву потерницу, или ме ухапсите. Добијао сам одговор да је она бесмислена, али и да Србија нема никакву надлежност да је укине.
Потерница, дакле, значи да све државе које су признале Косово могу да ме ухапсе чим уђем на њихову територију. Ствари ће додатно искомпликовати улазак Косова у Интерпол. Осећам се као талац већ годинама. Чини ми се да се овај проблем неће решити до краја мог живота, а можда ћу бити и ухапшен.
Клање вола за кило меса
– Закон о продаји пољопривредног земљишта, који се управо усваја, не би донела ниједна озбиљна земља. Он се доноси само да би немачки Тенис дошао у Србију. Долазак Тениса уништиће до краја српског сељака који ће постати јефтина радна снага на сопственој земљи. Иста ствар је и са Икеом. Због 400 запослених у Икеи жртвована је заправо цела дрвно-прерађивачка индустрија, са око 7.000 радника. Ова власт упорно коље вола због кило меса.
Гушење медија
* Шта су још кључни проблеми у данашњој Србији?
– Гушење слободе медија, распродаја националних ресурса, зависно правосуђе, криминал и корупција. Масовни одлазак из земље интелектуалаца и образованих младих људи који би требало да је воде. Долазак инвестиција од којих пристојне земље беже, као што су текстилна или индустрија “мотања каблова”, а због којих смо постали тржиште јефтине радне снаге. Све “богатија” држава, која додатним наметима пуни државну касу, а све сиромашнији грађани…
Пише: Зорица Миладиновић, Данас.рс
