Инфлација у последњих 13 месеци шест пута била испод нуле, али то не погодује привреди и нашем бржем изласку из рецесије

У јануару ове године статистика је опет забележила дефлацију од 0,2 одсто. Од јануара 2014. године до данас цене су у Србији чак шест пута биле испод нуле. Зато је, према извештају Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација у јануару 2015. износила свега 0,1 одсто. Готово да нико не памти да је била мања у ово доба године.

Будући да су толико дуго цене ишле „у рикверц” јасно је и зашто Народна банка није постигла инфлациони циљ од четири, плус/минус 1,5 одсто. Подаци показују да је инфлација склизнула испод циља већ у марту прошле године и да је већ једанаест месеци ван онога што је циљ монетарне политике централне банке.

Ниска инфлација, међутим, није увек разлог за славље, већ и за бригу, јер указује да нам је привредна активност слаба што се, уосталом и види из тога да се за 2014. годину очекује пад бруто домаћег производа (БДП) од око два одсто.

Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета, каже да је добро кад имамо ниску инфлацију. Прошлогодишњи раст цена од само 1,7 одсто, што је најмање од када се инфлација код нас мери, погурао је Србију на листи земаља рангираних по конкурентности и економским слободама, каже овај економиста. Али, није добро кад је годишња инфлација висока и кад је нестабилна – једне године ниска, а следеће висока.

– За привреду није добро ни кад је инфлација око нуле – каже Арсић – Зато такозваној нултој инфлацији не теже ни најразвијеније земље, а поготову не теже дефлацији, јер је она последица рецесије и додатно је појачава.

Дефлација је последица ниске тражње, али и додатно подстиче њен пад.

– Кад нема инфлације, или кад је дефлација, новац више вреди, људи одлажу куповину, јер рачунају да ће сутра моћи више да купе „за исте паре”, а не исплати им се ни да га улажу на штедњу, јер су камате ниске.

А кад се дефлација деси, шта се предузима?

– Кад се инфлација приближи нули, централне банке прибегавају експанзивној монетарној политици. У том случају оне смањују референтну каматну стопу, убризгавају новац тако што купују државне и корпоративне обвезнице. Тако би и НБС сада морала да смањи референтну каматну стопу, што би преко раста курса довело до повећања инфлације на три до четири одсто на годишњем нивоу, што је за наше прилике права мера. Уосталом, то је и циљ Народне банке.

Представници Народне банке су прошлог четвртка изјавили да ће се инфлација вратити „у циљани коридор”, пре свега због очекиваног повећања цене струје по завршетку сезоне грејања. Арсић, међутим, сматра да то неће бити довољно, тако да ће садашња референтна каматна стопа од осам одсто морати наниже.

Против дефлације и рецесије у „еврозони” Европска централна банка (ЕЦБ), првипутодпостојања, одлучилаједаодмарта 2015. године до септембра 2016. упумпава месечно по 60 милијарди евра, што је укупно између 1,2 и 1,4 билиона евра. То може бити од користи и српској економији. Извесно је да ће ова мера ЕЦБ, срачуната да подстакне посусталу европску привреду, довести до масовног увећања ликвидности и смањивања камата на банкарске кредите, сматра економиста Бошко Живковић, сарадник часописа „Макроекономске анализе и трендови” Економског института. Србија може да очекује смањивање трошкова рефинансирања јавног дуга, ниже камате на обвезнице које буде емитовала, као и пад вредности евра у односу на долар.

А. Микавица, Ј. Рабреновић, Политика