Србија као економски тигар, како председник Александар Вучић упорно тврди, заузела је још једно неславно прво место у Европи. Наиме, према подацима Еуростата, канцеларије ЕУ задужене за статистику, Србија је за годину дана забележила највећи раст цене хране у Европи. За то има више разлога, а један од главних је слаба економија Србије, која не може да ублажи тај удар поскупљења. Развијена Европа то решава огромним субвенцијама.
Када се упореде цене хране у Србији у јануару 2021. године са ценама из истог месеца ове године, дође се до податка да је у Србији за годину дана храна поскупела за 14, 5 одсто. То је званичан податак који је објавио Еуростат.
Колико грађани Србије плаћају скупље храну у односу на земље чланице ЕУ, можда најбоље говори податак да је просечан раст цена хране у ЕУ мањи од пет одсто, односно 4,9
Поскупљење хране јануар ’21/јануар ’22
ЗЕМЉА РАСТ ЦЕНА %
Србија 14,5
Литванија 12,8
Бугарска 11,1
Мађарска 10,9
Хрватска 10,2
Македонија 9,6
Естонија 9,2
Грчка 5,5
Аустрија 5,0
Немачка 4,9
Словенија 4,7
Италија 3,9
Извор: Еуростат
Ако се погледају подаци, Србија је на челу са поскупљењем од 14,5 одсто. Одмах иза нас је Литванија. У овој земљи је, рецимо, у истом периоду храна поскупела за 12,8 одсто, следи Бугарска са 11,1, Мађарска са 10,9 одсто, Хрватска са поскупљењем од 10,2 одсто, а затим северна Македонија са 9,6 и Естонија са 9,2 одсто.
С друге стране, рецимо у Италији, Словенији, Аустрији, Грчкој и Немачкој храна је поскупела за годину дана од 3,9 до 5,5 одсто.
Да може и другачије, показују примери Норвешке и Швајцарске. У овим земљама је забележен пад цена хране. Тако је, рецимо, у Норвешкој појефтинила за један одсто, а у Швајцарској 1,5 одсто.
Земље у којима је храна појефтинила
Норвешка – 1,0
Швајцарска – 1,5
Извор: Еуростат
Професорка Економског факултета у пензији Даница Поповић за лист „Нова“ објашњава зашто је у Србији забележен највећи раст цене хране за годину дана.
Главни разлог је, како каже, слаба економија с једне стране и велике субвенције које западна Европа даје.
– Није баш за поређење, јер земље ЕУ имају огромне субвенције, у великом проценту издвајају новац из буџета. То код нас није случај – објашњава наша саговорница.
Даница Поповић Фото:Зоран Лончаревић/Нова.рс
Додаје да су сви штампали више новца, и развијена Европа као и Србија.
– Александар Вучић је можда штампао више због избора, али су сви прибегли истом. Разлика је у томе што су западне економије јаче и оне су удар кризе ублажиле великим субвенцијама. Грађани Србије су с друге стране платили највећу цену због слабе економије која не може да ублажи тај удар – објашњава професорка Поповић.
А све је кренуло са уљем од прве половине прошле године да би већ у октобру цена достигла износ од 200 динара. И док се највише причало о уљу, јер је код њега забележен раст од чак 45 одсто, у Србији су почеле да расту цене свих прехрамбених производа. Месо, поврће, воће…
Некако паралелно са тим уследила је и енергетска криза и увоз струје, чија је цена на светским берзама отишла у „небеса“.
Реакција државе је било замрзавање цена основних животних намирница.
Прва одлука Владе је донета на самом крају новембра.
Тако је ограничена цена кристал шећера, брашна, уља, свињског бута и млека са 2,8 процената млечне масти.
Уредба је важила 60 дана.
По истеку,Влада Србије донела је нову крајем јануара, тако да ће цене ових производа остати на истом нивоу до краја априла. Таман до после избора.
Истовремено са интервенцијом око коштања основних животних намирница, Влада је реаговала и на тржишту нафтних деривата. Тако је цена горива од 95 октана ограничена на 171 динар.
Нови Сад редови на пумпи за гориво бензин Фото: Ненад Михајловиц
Нови Сад редови на пумпи за гориво бензин Фото: Ненад Михајловиц
Овакав потез власти многи економисти су негативно оценили. За једне је то мера из праисторије, а за друге популистички механизам контроле.
Ово је и пут до стварања несташица, иако то много ефикасније чини сам председник својим паничним изјавама у којима грађане уверава да Србија свега има. Уља, брашна, грашка, горива…
Није прошло ни 24 сата након те његове изјаве, а радње су остале управо без тих производа.
Да ли због страха или неповерења, или због обоје.
