Србија је једна од земаља са најстаријим аутомобилима у Европи, што би власти да промене. Питање је, међутим, да ли су кренуле правим путем, кажу стручњаци, после одлуке да се од 5. јула сва возила старија од деценију и по на шест месеци упућују на технички преглед. Проверавали смо како се тај проблем решава у другим, развијенијим земљама.
Србија је једина у Европи и добром делу света где ће возачи аутомобила старијих од 15 година морати два пута годишње на технички преглед.
У Холандији, такву контролу обављају, тек пошто аутомобил напуни 30 година, а у Норвешкој, Италији, Мађарској, Грчкој, Немачкој, Француској, Норвешкој технички преглед обавезан је на сваке две године, за аутомобиле старије од четири године.
Професор Милан Вујанић каже да су због безбедности, с обзиром на велику количину старих аутомобила у Србији, два техничка прегледа корисна, међутим, сматра да они не смеју да буду скупи и да би Агенција за безбедност саобраћаја могла да их субвенционише.
“Када су у Француској уводили еуро 6, они су дали попуст на регистрацију од хиљаду евра, стимулисали су власнике да пређу на еуро 6, а нису повећавали цену онима који возе еуро 4 или 3”, наводи Вујанић.
Возачи старијих аутомобила, слажу се да би аутомобиле у Србији требало ускладити са онима у ЕУ, али кажу и да им од два одласка код мајстора теже пада најава да ће их то коштати око седам хиљада динара:
“То је чист лоповлук од стране државе.”
“Па, ми смо нешто очигледно испред Европске уније.”
“Намећу само сиротињи, то није у реду.”
“Ваљда ће део од регистрације ићи на поправку путева.”
Иако нови закони покушавају да Србију приближе Европској унији управо путеви пуни рупа или старих бетонских лежећих полицајаца откривају да је још доста километара пред њом. Лоши путеви, према речима Милана Божовића из Комитета за безбедност саобраћаја, више угрожавају, него стари аутомобили.
“Моје искуство на узорку од 1.000 возилаа каже да је то чешће него техничка неисправност возила”, истиче он.
Ипак, званична статистика каже да су неисправна возила узрок од један до три одсто саобраћајних незгода, док се лоши путеви у српској статистици ни не наводе као узрок, указује професор Вујанић.
“Немачка сматра да пут утиче са 10 до 12 одсто, као основни узрок, а као доприносећи још 12 одсто, то испадне 24 одсто, па испашће да ми имамо боље путеве него Немци, нисам сигуран – пре ће бити да нам статистика није добра”, оцењује он.
Статистика каже и да после саобраћајних незгода кривичних пријава против надлежних за путеве у Србији готово да нема.
Н1
