Србија као Колумбија: владају банде криминалаца, стране агентуре и политичка мафија

Стратегија националне безбедности Републике Србије донета је још 2009. године. Данас је она у рукама једног човека. Због те чињенице, нико није више сигуран у овој земљи, и оправдано је рећи да је данас и овде, свачија безбедност угрожена. Грађанима су угрожена основна људска права, немају адекватне здравствене заштите, заштите на раду, правне заштите, а на социјалну бригу не може нико да рачуна. У Србију увозе отровне агенсе преко хране најгорег квалитета, угрожена је безбедност путева, граница, сигурност пословања…Систематским уништавањем институција система, владајућа фаланга на челу са Александром Вучићем, за само неколико година пребрисала је живот сваког грађанина Србије, па чак и саму суштину опстанка државе. Нигде и никада оваквом брзином и оволиком деструкцијом није уништена безбедност људи, њихове имовине, државних предузећа, природних ресурса и територије, као што је то Вучићу пошло за руком. Србија је данас свачија колонија осуђена на нестанак. Нико више није сигуран у њој. Срећом, ни Александар Вучић, што даје наду да ће неким чудом после њега нешто остати.

Непосредно уочи политичких промена 2012. године, које су у Србији довеле до најгоре аутократије у новијој српској историји, Влада Руске Федерације уврстила је Србију на списак држава са “сложеном друштвено-политичком ситуацијом”, због чега су руске дипломате које раде на територији наше земље, добиле плате веће за 20 одсто и бенефицирани радни стаж (као и њихове колеге у Гватемали, Судану, Чаду, Северној Кореји и Нигерији). Доласком Александра Вучића на власт, све до данашњих дана, руске дипломате у Србији имају исте или веће бенефиције, због рада у држави где постоји, како је руско Министарство спољних послова образложила, „…експлозивна друштвено-политичка ситуација као резултат неефикасности централне власти, заосталог економског устројства, ниског стандарда становништва, раста криминалитета…”.

У октобру 2015. године, дакле, пре тачно годину дана, бечки лист “Стандард”, у опширној анализи стања у Србији, закључио је да је реч о нестабилној, сиромашној и небезбедној држави, где политичке вође и безбедносне структуре нису дорасле ниједном озбиљном изазову. Том закључку треба само додати и податак да је због постојећег стања за последњих 20 месеци из Србије отишло око 65.000 радно способних људи у најбољим годинама. Један од два кључна разлога за масован одлазак је општа несигурност и осећај угожености.

Људска права, медијске слободе, правна заштита, здравствена заштита и све друго што чини тековину савремене цивилизације, суспендовани су личном одлуком помамљеног Вође. Група њему оданих криминалаца из врха власти, опседнутих пљачком и развратом, контролише дистрибуцију наркотика, трговину људима, шверц оружја, тржиште некретнина, прање новца…Створена је и својеврсна Вучићева паравојска (на челу са вођама криминалних бригада у сваком граду), а његов некадашњи политички следбеник, Саша Мирковић, више пута је у јавним наступима подсетио Вођа има своју приватну полицију, војску, тужилаштво и судове, те да се служи претњама и уценама.

За пет година личног режима Александра Вучића, срушен је сваки преостали облик суверености Србије, а њена безбедност и безбедност њених грађана угрожена је више него икада раније. Данашња “напредњачка” власт на челу са самозваним Вођом, завела је модел владавине идентичан ономе који су примењивале окупационе власти током Другог светског рата. Радна снага и сви државни ресурси стављени су на располагање страним експлоататорима, домаћим тајкунима и страначким фирмама.

У Србији скоро више ништа није српско. Србијом харају стране агентуре, тачније више од 50 страних служби безбедности из 40 земаља, са којима стално или повремено сарађује и домаћа “обавештајна заједница”, али и њене отуђене фракције. Њима издашно служи Вучићев велеиздајнички режим, који нуди све што се понудити може, од безрезервне орјентације према такозваном северноатланског савезу, до дивљачког растурања државних предузећа, подвођења бесплатне радне снаге страном експлоататору, до отимачине свих државних ресурса (руде, шуме, воде, пољопривредног земљишта)…

Након озбиљног истраживања кључних безбедносних параметара, америчка медијска кућа „Блумберг”, прошле године сврстала је Србију у земље са највишим степеном безбедносног ризика. Том приликом је истакнуто неколико кључних разлога, због којих би сваки амерички грађанин морао да заобилази Србију. То су између осталог: хронична нестабилност институција и владавина права, нестабилност јавних финансија, висока незапосленост, опасност од радикализације социјалних тензија и Косово као стални извор могућих ризика…Иронија је у томе, што је америчка влада главни кривац за такво стање, али, “Блумберг” овде не истражује узроке…

Из перспективе обичног грађанина Србије, ситуација је знатно гора, јер лични режим Александра Вучића до крајњих граница злоупотребљава “посебне мере и овлашћења” безбедносно обавештајних служби, прогањајући свакога ко друкчије од њега мисли.

Са списка “мера”, треба посебно истаћи тајни надзор телекомуникационих услуга (дакле, Интернета и мобилне телефоније), тајни надзор локације корисника (стан-посао), тајни надзор поштанских и других пошиљака, тајно праћење и мотрење особа на отвореном простору и јавним местима, тајни надзор и техничко снимање унутрашњости објеката…У свим набројаним случајевима ради се о ограничавању или потпуном кршењу људских права и слобода.

У априлу месецу ове године, Вучићева влада је подзаконским актом, у законом одређени систем тајности података, унела још један степен тајности, за чије одређивање не постоје јасни критеријуми. Законом о тајности података, прописани степени тајности до сада су били државна тајна, строго поверљиво, поверљиво и интерно. Вучић је, међутим, изменама Уредбе о канцеларијском пословању органа државне управе увео и степен тајности “службено”! Акти и предмети који садрже податке који нису одређени као тајни, али који су по својој природи осетљиви и захтевају ограничену дистрибуцију, означени су ознаком “службено”, а да притом није дефинисано који подаци се могу третирати као осетљиви, ко одређује који су осетљиви и на кога је дистрибуција ограничена. Из свега је лако закључити да Вођа, за потребе свога политичко-криминалног предузећа, самостално одређује шта је “службено”.

Уставом Републике Србије, подељене су безбедносне надлежности у складу са начелом поделе власти, где Народна скупштина, председник Републике и Влада чине управљачки и наредбодавни део система националне безбедности, коме су подређени сви органи државне управе из извршне гране власти, а међу њима и они који чине државни сектор безбедности. У пракси је све обрнуто. Један једини човек, Александар Вучић, приграбио је себи сву власт и сходно томе, он директно управља и целокупним безбедносним апаратом.

Он је тај који апсолутистички командује спољном политиком, одбраном, унутрашњим пословима…Али, проблем са Вучићем је знатно већи. Јер, осим што је себи прибавио све команде безбедносних апарата (на чијем врху су његови “пословни” пријатељи, кумови, страначки послушници и разни морални талог и полусвет), отворио је сва врата за процват стране шпијунаже, због чега Србија трпи несагледиву штету.

Страх, смрт и уништавање

Спровођењем свакодневног насиља над грађанима путем институција система које је подредио себи лично, Вучић угрожава безбедносни оквир државе тиме што плански задужује, лаже, пљачка, издаје и води најбољу радну снагу на стратишта, у руке страних економских убица. Безбедност сваког грађанина је угрожена и сталним застрашивањем јавности, прогоном новинара и уредника медија који раде на раскринкавању корупционаских афера његових кумова, фамилије и страначких, нешколованих паразита, са купљеним дипломама.

Списак велеиздајничких послова које Вучић обавља на штету Србије, тресући темеље њене стабилности и безбедности, подугачак је.

Дошло је дотле да је кренуо у продају државних обвезница, и то некаквим арапским инвестиционим фондовима којима се допало да запоседну шуме, пољопривредно земљиште, воде и све оно чега Србија има у изобиљу.

Упркос богатим ресурсима, Вучић је за последње четири године своје страховладе и тираније подигао државни дуг на близу 40 милијарди евра. Опљачкао је пензионере, лекаре, медицинске сестре, просветаре, и удомио своју страначку хорду у свим државним, општинским и јавним комуналним предузећима и увео у сваку пору живота примитивизам, насиље, нестручност и некомпетентност.

Најгори српски непријатељи могу мирно да спавају, злотвор је одлучио да обави посао уместо њих: из Србије масовно одлази интелектуална елита, техничка интелигенција, дакле, људи који би у сваком здравом систему били темељ истинског економског препорода. У овако мафијашком систему, на чијем челу је Вођа са групом крштених и некрштених кумова, никакав елитизам, па ни онај интелектуални, није дозвољен. Зато се са пуним правом може рећи: безбедност Србије је угрожена “са највишег места”, и то из кабинета председника Владе и кабинета његових министара. Он (и они) представљају главну тачку ослонца разбијачима суверености Србије и главног савезника окупационе политике коју Запад овде интензивно спроводи.

У прилог томе треба рећи да је угрожена чак и безбедност хране (на пример, масован увоз месних отпада животињског порекла), али и безбедност водних ресурса (планирана распродаја извора питке воде и градских водовода). Небезбедни, тачније речено, високоризични су чак и путеви где гине или буде осакаћено на хиљаде људи, горе него у грађанском рату, а све због манијакалне пљачке владајућег режима. Међународни програм за оцену путева (ИРАП), снимио је скоро 3.000 километара путева у Србији и дошао до шокантног сазнања да је само 1 (један) одсто њих урађено према прописаним европским стандардима, те да је безбедност свакога ко се нађе на путевима Србије, опасно угрожена.

Убијањем сваког здравог сегмента живота, Србија изумире галопирајућом брзином, демографски, привредно и административно.

Потпуном ликвидацијом социјалне и популационе политике, насиљем над породицама са малом децом и гажењем основних људских права, Вучић претвара Београд и Србију у једини европски султанат, под патронатом његових кредитора из Емирата, Катара и Саудијске Арабије. Свака од ове три државе, које још живе у феудалном поретку, и даље помаже балканске муслимане (посебно косовско-метохијске Албанце), великим свотама новца, али само за послове ширења исламског екстремизма. Један од стратешких циљева им је освајање југа Србије и повезивање тих територија у просторе такозване Велике Албаније. Рушећи све институције националне безбедности, Вучић им у томе обилато помаже. Због милијарду долара кредита које је добио из фонда Абу Дабија за изградњу великоалбанског ауто-пута од Ниша до Драча (званично датих као “подршка буџету”), дошло је до изненадне шесте по реду (“превентивне”) ревизије аранжмана Србије са ММФ-ом.

Србе више нема ко да брани

У суботу, 22. октобра, амерички амбасадор у Приштини, Грег Делави, изненада је најавио “што скорије формирање Војске Косова”. Амбиције да се тој војсци припоје има и паравојна група са југа Србије под именом “Албанска национална армија” (АНА), чији се војници у садашњем времену групишу у различитим деловима КиМ, Албаније, Македоније, на југу Србије, а у априлу 2016. примећени су чак и у јужном делу Косовске Митровице. Појавило се недавно и видео-обраћање “главнокомандујућег” АНА у којем позива да се организују “припрема за даље активности на заштити националних интереса” у условима када “паралелне структуре” (мислећи на српске институције на северу Косова и Метохије) “муче аутохтоне Албанце.”

Није далеко дан кад ће доћи до покушаја насилне интеграције српских општина на северу Косова и Метохије у састав косовско-албанске псеудодржаве. Америка има стратешки циљ да ускоро суспендује “Заједницу српских општина” на коју се Вучић упорно позива кад лажно приказује стање у покрајини. Војска Косова ће послужити том циљу.

Да је безбедност Републике Србије угрожена, показује и податак да су Амерички инструктори у фебруару месецу ове године спровели са Косовским безбедносним корпусом, тактичко-бојеву вежбу. Наиме, 572 одред америчке војне полиције, у центру за обуку у немачком граду Хохенфелс, обавио је припреме за рад у мисији на територији КиМ. Тренутно, у припреми будуће “косовске армије” учествује укупно пет земаља чланица НАТО пакта. Министар будућих косовских “безедносних снага”, Хаки Демоли је 10.јула, заједно са “командантом” Рахманом Рамом, примио заменика помоћника министра одбране САД Мајкла Карпентера, који је потврдио подршку Сједињених Држава “сувереној, демократској, мултиетничкој независности Косова”.

Али, врхунац онога што се дешава испред носа српским властима, десио се половином октобра месеца ове године, када су у Приштину (према писању портала на албанском) “у приватну посету” дошли бивши премијер Хрватске, Зоран Милановић и бивши министар одбране Хрватске, Анте Котромановић. Наиме, Милановић се сада као службеник запослен у европским институцијама у Бриселу, нуди Албанцима да посредује око такозване визне либерализације за Косово, а Котромановић да посредује око куповине великих контигената наоружања за будућу армију албанског Косова.

Истовремено, из САД је стигла вест да је Национална гарда Ајове проглашена “државним” партнером Косова, а Влада САД је јавно, на свом Интернет порталу, саопштила да ће Косовске безбедносне снаге, након што прођу “базичну припрему НАТО”, достићи ниво “оперативне компатибилности” са оружаним снагама Алијансе.

Медији, политичари и пре свега безбедносне структуре у Србији, очигледно немају никакав однос према чињеници да САД интензивно раде на обнављању такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК) и према чињеници да је на сцени активирање документа под именом “Стратегију Север”, тј. припрема за војно покоравање северног (српског) дела Косова и Метохије.

Полиција без гаћа, ватрогасци без опреме, аеродроми у рукама дилетаната

Док трају припреме за нову окупацију и протеривање Срба, Вучићева власт се ружно шали са питањем националне безбедности. Наиме, полицајаци који чувају такозвану Копнену зону безбедности на југу Србије, преко свог синдиката, упутили су писмо надлежнима да им је опрема изузетно лоша и дотрајала, а смештајни капацитети најблаже речено-нехумани. Ниједна позиција у Копненој зони безбедности нема возило, као ни најосновнија средства за рад, и дословно ништа од опреме не функционише, чак ни батеријске лампе!

Панцирним прслуцима које дуже полицајци већ три године је истекао рок трајања. На поменутим позицијама у Медвеђи агрегати су без горива или неисправни, па полицајци остају без струје и по 10-15 дана. Незамисливо је да, у тренутку када Србију чека суочење са војном агресијом на север Косова и Метохије, док кроз Србију траје транзит миграната и међу њима прикривених терориста, Вучић ставља српске снаге и њихове потребе у други план, а у први план истиче “потребе албанских привредника” и изградњу ауто-пута до албанских лука кредитом који ће враћати генерације грађана Србије.

Шта Вучић стварно мисли о безбедности државе, показује и случај скандалозног избора шефа безбедности Аеродрома “Константин Велики” у Нишу. На још неутврђен начин, у систематизацији радних места неко је смислио позицију по именом “Менаџер безбедности”, или, како у званичним документима пише на еглеском “Сафетy манагер”. Особа која је изабрана на ову одговорну дужност, извесна Радмила Неранџић, иначе професорка физичког васпитања, нема никакве квалификације за тај посао. Овако опасан безбедносни пропуст није био случајан, тим пре што се ради о аеродрому који користе и снаге Руске федерације за транспорт хуманиране помоћи и спасилачких јединица. Директорат цивилног ваздухопловства се брже-боље оградио саопштењем да они не дају сагласност на постављање на ово радно место. Чак нису прописани ни посебни услови које треба да испуњава такозвани “Сафетy манагер” за обављање повереног посла. Али, ово је само један пример о случајним или намерним безбедносним “рупама”.

У понедељак, 24. октобра, пуким случајем је на Аеродрому “Никола Тесла” у Београду пронађено десет ручних бомби и противпешадијска мина. Ко их је ту донео, како нису примећени, коме су били намењени…Одговоре на та питања јавност није чула. Али је и то још један доказ како је безбедност у Србији на најнижем нивоу. О томе говори и податак да је чак и Синдикат ватрогасаца Србије недавно био принуђен да саопшти како је угрожена безбедност грађана јер су ватрогасци суочени са немаром државе, да је опрема стара и непоуздана, број људи недовољан, а обука неадекватна. Опрема и техника су стари, нека возила чак и по 40 година. Екипе немају опрему за обављање свих интервенција, па се понекад чека она следећа, удаљена и по 50 километара. Стандарди прописују да на 1.000 становника треба да ради макар један ватрогасац, али ни то није испуњено. Обуке ватрогасаца су неадекватне, национални тренинг центар нема “реално вежбалиште” са вештачким симулацијама…

Нико није више сигуран у Србији, свачија безбедност је угрожена. Грађанин овдашњи нема адекватне здравствене заштите, нема заштите на раду, нема правне заштите, на социјалну бригу не може нико да рачуна…У Србију увозе храну најгорег квалитета, безбедност путева је на најнижем нивоу, угрожена је безбедност граница, сигурност пословања…

Никола Влаховић, Таблоид