Више, чини се, нема никакве дилеме. Председник државе је кренуо путем издаје, велеиздаје? Спреман ја да зарад мачке у џаку (магловитог уласка у ЕУ) откине велики део српске земље и поклони га Шиптарима.
Дејвид Мекалистер, велики “пријатељ” Срба, који остаје “по страни” и пушта немачког АВ вазала да сам намакне омчу Србији
Ако се то деси, то ће бити први пут у целокупној историји човечанства да се једна држава и један народ добровољно одриче дела своје суверене територије, тако што га дарује другом народу или другој држави. Дакле, територија једне државе може се само силом узети, али оно што је силом узето, може се увек (уколико се има снаге) силом вратити у првобитно стање. Истина, било је случајева да се део земље прода, али никада да се да забадава – и на огромну властиту штету.
Вучић је добио налог да оконча “добар пут”, којим се Србија креће деценијама, и он ће такву заповест, без икакве сумње, извршити баш онако како му је наређено. Дошао му је “пријатељ” Дејвид Мекалистер, који, ето, врло добро разуме Србе и који Србији жели добро, малтене, више него свом Фатерланду. Дејвид је стигао на Дан младих, баш у часу у коме је Вучић сабирао сву ону омладину коју је “позапошљавао”, тако да је дошао до рачунице, која је показала, да у Србији, никада, у последњих неколико деценија, није била мања незапосленост или већа запосленост.
Зар и ти, сине Јерг?
На такву АВ-ову допуну из маште, Мекалистер се није насмејао, попут његовог земљака Јерга Хескенса, ономад, у немачкој фирми Хемофарм у Вршцу, кад се Вучић хвалио да Србија има БДП који ће ускоро да се изједначи са друштвеним производом високоразвијених западних земаља.
Да се подсетимо на тај детаљ, ту жалосну слику с краја прошле године, која нам недвосмислено потврђује, ко коси, а ко воду носи. И није се тада само Хескенс насмејао инфантилној самохвали тадашњег српског премијера; томе се насмејао и Роналд Зелигер, генерални директор Хемофарма.
Заиста, била је то надреална слика. Два Немца, један обичан бизнисмен и један саветник (обичан немачки службеник) којег је АВ-у намонтирала менторка Меркелова, смеју се бајкама које прича “најмоћнији” човек у Србији. Замислимо само како би се провео било ко, ко би се, у једној озбиљној држави, подсмевао председнику државе или председнику владе. Такав сигурно не би више био пожељан у тој земљи и био би моментално проглашен персоном нон грата. Имао би на располагању толико времена, колико да спакује кофере и ухвати први авион.
А шта се десило након таквог понижавања српског премијера (данас председника државе) – Александра Вучића? Па, најјачи, најумнији и најлепши Србин није смео да писне. Узалуд је тражио или, пре, молио тета Ангелу, да ова опозове Хескенса и да му пошаље неког другог саветника. Ама, није то ништа АВ-е, поручила му је немачка канцеларка, преосетљив си; па Хескенс ти је најбољи пријатељ, а таква чврста пријатељства треба пажљиво неговати и чувати. И још је додала: такав пријатељ те ништа не кошта – плаћа га милосрдни немачки народ, он троши евре у Србији и тиме директно утиче на повећање српског бруто друштвеног производа.
Ја вол хер… фрау Бундестаговић, салутирао је АВ обновљеном енергијом и новорођеном посвећеношћу, решен да сутра устане пре него што легне и истог трена започне да учи смејање на немачком језику.
Јерг Хескенс – човек којег је инсталирала немачка влада у Србији. Он је, заправо, задужен да строго мотри сваки потез председника Вучића, да овај случајно не би нешто урадио што би било противно немачким интересима. Вероватно, преседан незабележен у историји светске дипломатије и обавештајног рада
Мада све, на први поглед, делује комично, овде ништа није смешно. Ако још свему додамо и оно што се дешавало након што је АВ приметио да му се она два Немца подсмевају… Погледао их је збуњено: Зар и ти, брате Роналде? Зар и ти, брате Јерг? У таквој ситуацији српски премијер није могао, а да се сасвим не дотуче и самоукопа.
– За кога ти Јерко радиш, за српску или немачку владу? – неконтролисано му је прелетело преко језика.
Јерга, тренираног дипломату, ништа није могло изненадити нити омести. Одмах је спремно одговорио, да за њим не би случајно остала некаква нејасноћа, недоумица:
– За обе! – рекао је Немац поносно.
АВ је на то само увукао главу у рамена, као куче коме је јасно да је наљутило газду, и да ће сада морати да отрпи ударце по ушима, можда и по њушци. Живот је суров. Такво питање није му требало, јер одговор је знао од самог почетка.
Ваљда је Србија једина земља у свету, у којој такав, дрзак и трагично истинит одговор немачког дипломате, наметнутог АВ-у у функцији саветника, не би изазвао никакву реакцију јавности. Зашто је то тако, питање је на које једног дана одговор треба да дају социолози, антрополози, психолози и читав низ експерата у другим научним областима.
Ћутање је знак одобравања
Најновија немачка “игра” против Србије крајње је провидна. Бундестаг и Меркелова неће да кажу отворено да су издали наређење Вучићу да призна натовско-шиптарску парадржаву Косово. Мекалистер глуми финоћу, он се, ето, уопште не меша у то какву ће спољну и унутрашњу политику да води Србија. Али, без обзира на то што немачки известилац у име ЕУ није ниједном речју поменуо Космет, српски председник је решио да, наводно сам, затвори оно питање које Србе мучи деценијама.
Као, вели АВ, то ће бити у интересу будућих генерација у Србији. То би било исто као када би некакав родитељ поклонио комшији најбољи део своје куће, да би усрећио своју децу и умирио суседа.
Остаје још да се види да ли ће грађани Србије допустити да се њихова држава комада, односно, да ли ће Срби допустити да им комшија одузме део куће? Да ли ћемо, без борбе, без икаквог отпора, дозволити да нам се, властитом вољом, деси нешто на шта ниједан народ на свету никада и ни по коју цену не би добровољно пристао?
Д. Гостељски
корени.рс
