Зорана Михаиловић, чини се, веома је моћна у Влади Србије. Она може сваком министру да одбруси шта хоће и како жели, а рекло би се, ови баш немају петљу да се с њом око било чега озбиљније каче. Она је, добија се утисак, и једина којој ни Александар Вучић нема снаге (ни смелости) да “стане на жуљ”. Наравно, добро је познато да је она члан Трилатерале, оне организације иза које стоје најбогатији људи света. На челу им је, кажу, Дејвид Рокфелер, представник породице, која, ваљда, више ни не зна каквим и коликим богатством располаже. У Србији, на челу богатих и моћних у српском амбијенту, главни је извесни Тахир Хасановић. Пред тим човеком мирно стоје сви српски политичарии, од председника државе, владе, до последњег српског министра.
И тако је то. Не каже наш народ залуд, да пара врти где бургија неће. Отуда нам земљом из сенке управља поменути Тахир. Делује невероватно, али је тако. Кад Тахир позове Вучића телефоном, овај одмах почне да се тресе и презнојава. Зна да ће добити неки нови задатак, углавном некакав који ће ићи на штету џаве Србије. Свима оним похлепницима, који се још нису успели дочепати чланства у Трилатерали, остаје само да буду послушни и да вредно раде од јутра до мрака (слично српском председнику државе) не би ли некако умилостивили моћнике да их пусте у њихов златни тор.
И када то све човек погледа хладне главе, тада јасно види да Брнабићеву није изабрао ни Вучић ни било ко из Србије. Изабрао ју је Тахир и они који стоје иза Тахира, а који нису у Србији. Поменута Брнабићева је такође члан Трилатерале, те је и она (зачудо) моћнија од председника Вучића, који покушава (али све теже и све незграпније) да одглуми човека који се за нешто пита и који има ауторитет у народу. А истина је (што је по себи крајње апсурдно) да он има подршку најсиромашнијег слоја, неписменог и полуписменог пука – и то је све. Ни у његовој странци данас га нико искрено не подржава. Иза леђа му се смеју и гледају да буду спремни да се прегрупишу кад дође његов крај. Овог пута, није халуцинација – заиста му се приближило!
Вучић све мање успева да својим понашањем, појавом и мимиком и говором тела увери народ да држи конце у својим рукама. Напротив, из дана у дан Вучићу пада самопоуздање и то је и главни разлог због којег су Хојт Ји и амбасадор Кајл Скот тражили да с њим насамо поразговарају. Као што знамо, тај разговор је био затворен за јавност – и никада се неће дознати прави садржина њиховог изненадног “дружења”. Заправо, сав тај чудни перформанс личио је на оне ситуације, када послодавац позове на разговор свог предрадника, шефа секције или пословођу, да би му дао задње упозорење, оно пред отказ. Наиме, то је оно вечито питање, које моћни постављају својим подређенима: Можеш ли ти оне људе, који су ти поверени, да држиш под контролом или не можеш?
Као што рекосмо, Брнабићеву није изабрао Вучић, иако се он, сиромах, свим силама трудио да покаже да јесте. Шефови Трилатерале су се потрудили да нам све кажу, верујући да ми, након дугогодишњег психолошког изнуривања, ништа нећемо бити у стању да разумемо. Нема више скривалице, сада ће нам буквално све радити отворено. А зашто отворено? Па зато да би видели колико је далеко отишао и колико је успешан њихов експеримент “преумљења Срба”, који је започет пре неколико деценија и који је сада у фази финализације. Пројекат је отприлике гласио: Масовна апликација модела понашања који ће довести до инхибиције колективног идентитета и облитерације осећаја припадности нацији, путем надражаја ниског интензитета у дугом временском интервалу. То је, у ствари, исти онај процес, којег знамо под синтагмом “кување жабе”, мада нисмо баш најсвеснији да смо ми та жаба
Сада се поставља питање, колико су Срби (сви грађани Србије) уистину клонули духом? Да ли су Трилатералци у праву када верују да је њихов пројекат “(у)разумљења” или “одумљења” Срба (али и других народа који живе у Србији) окончан онако како је планирано и да ли је резултат у складу са циљевима и очекивањима експериментатора? Иако, на први поглед, делује да је Србија на менталном плану дефинитивно разорена (алијенација је на врхунцу, људи који су овде рођени гледају на Србију као на успутну станицу, дух заједнице је у потпуној парализи и практично не постоји), колективна свест је још неистражено подручје и никада се не може бити сигуран да се она у једном часу, изненада, не појави у свој својој силини и снази.
Приче о теорији завере сада су депласиране. Светска влада у сенци заиста постоји. И свеједно је како ћемо те највеће власнике светског капитала звати, да ли су Трилатерала, масонске ложе, Темплари, Билдерберг и слично. Ствар је ту веома проста: светом од памтивека влада богиња Монета, некада као проста размена робе и добара (лат. пецуниа, пецус ‘говече’), а касније истом том разменом, али у симболичкој равни (новац). Дакле, ништа ново, нити тајанствено. Одувек су владали они који су најбогатији, директно или индиректно – сасвим свеједно.
Да се вратимо нашим министрима. Поменута Зорана Михајловић, исто као и Брнабићева, само су део трилатералне трупе, глумачке екипе, која има обавезу да замаскира праве циљеве друштвених и политичких кретања, која воде ка потпуном разарању српског друштва. Све свађе и сукоби између актера на нашој политичкој сцени, највећим делом су смишљене активности, које скрећу пажњу маса са главних проблема егзистенцијалне природе. Влада у Србији је један политички ријалити, у коме, с времена на време, неко мора да буде централна тема једне темељне и озбиљне “осуде”, чисто да би се задовољила знатижеља јавности. Данас је то Зорана (покушај отимања земље на Златибору), сутра Вулин (тетка из Канаде), па Мали (станови у Бугарској), Небојша од Савамале (плагијат доктората), Брнабићева (раскалашна путовања с девојком на рачун буџета) и тако у круг, афера иза афере; једна покрива другу, тако да на крају све буде затрпано гомилом нових информација и тако се све гура у други план и, потом, одлази у заборав.
Сви ти људи који се у Србији налазе у врху власти, располажу, за српске прилике, огромним капиталом, што у становима и другим некретнинама у земљи и иностранству, што у готовом новцу. Све су добили од моћних туђинских господара, тако што су заједно са њима пљачкали ову земљу. Један од покушаја разоткривања српске и албанске политичке мафије направљен је ових дана. Сали Бериша, некадашњи председник Албаније, ових дана недвосмислено је упро прстом на Едија Раму и Александра Вучића. Он тврди да је, како албанска тако и српска власт. уронила у најгору врсту криминала. Албанска и српска мафија обрће милијарде евра, каже Бериша. Новац је, вели он, главни разлог због којег Вучић толерише увреде на рачун Србије усред Београда, јер са Рамом има огромне новчане трансакције. Због личног интереса, који се тиче незаконитоих радњи, Вучић намерава да гради аутопут Ниш-Тирана. Сали Бериша чак оптужује појединце из власти за трговину људским органима, па се не бисмо зачудили да су и неки српски политичари и у такав крвави бизнис умешани. А свега тога сигурно не би било, да иза Вучића, Раме и осталих, не стоји моћни заштитник – Трилатерала!
Владари из сенке и бирају такве, какви су Рама, Вучић и слични њима. Бирају оне који су безгранично похлепни и које је релативно лако ставити под контролу (уценити) и, потом, користити их по потреби за одрађивање прљавих послова, углавном на штету земаља којим управљају.
Д. Гостељски
корени.рс
