БЕОГРАД – Србија је међу ретким земљама у свету које на малом простору имају тако велики број изворишта термоминералних вода, уз концентрацију осталих лековитих природних фактора, а истовремено је јединствена и по ниском проценту њихове искоришћености, тврди истакнути балнеолог проф. др Томислав Јовановић.
“Степен искорисћености термоминералних изворишта са било ког аспекта, не само у смислу директног ефекта на здравље и лечење, креће се између три и пет одсто, што је на нивоу статистичке грешке”, изјавио је Јовановић Тањугу.
Коментаришући податак да је Републички фонд за здравствено осигурање у току прошле године упутио на продужену рехабилитацију у бање више од 46.000 осигураника, он је рекао да би тај број морао да буде знатно већи.
“Бање су места уштеде здравственог динара и развијене земље се понашају у складу са тим”, рекао је Јовановић и подсетио да у Немачкој, на пример, годишњим скуповима удружења бања обавезно присуствује канцелар.
Он је додао да Немачка у државном власништву има 800.000 кревета у бањама и климатским лечилиштима, па ако се Србија с тим пореди, као десет пута мања, требало би да има 8.000 кревета, што значи бар 2.000 више него сада.
“Садашњи скромни број гостију у нашим бањама би могао да се најмање утростручи за само годину дана, са истим новцем који се и сада троши, а да здравствени фонд при томе оствари значајне уштеде”, проценио је Јовановић.
Истичући да је услов за то ангажовање стручњака који би добили задатак да направе програме бољег коришћења бањских капацитета, он је подсетио да би уштеде за Фонд могле да буду и посредне и непосредне – од смањења количине лекова које користе осигураници до скраћивања боловања.
“Много је јефтиније бити здрав и улагати у очување здравља него бити болестан и улагати у лечење које је скупо и, на жалост, све мање делотворно. Зато у бањама у свету расте број младих међу гостима, а лековити фактор се све више користи и у анти-ејџинг медицини, новој грани која се бави очувањем здравља и квалитета живота и продужењем животног века”, рекао је Јовановић.
У Србији се бање првенствено користе за продужену рехабилитацију која се, према подацима Републичког фонда за здравствено осигурање, обезбеђује оболелим или повређеним за више од 200 индикација у шест подручја – неуролошка, реуматска и ендокринолошка обољења, обољења срца и крвних судова, респираторног система, повреде и обољења локомоторног система.
Јовановић је истакао да Србија мора да направи државни план како да искористи национално богатство у природном лековитом фактору и како да га заштити и сачува да траје и за будуће генерације.
“Уз ангажовање компетентних људи иза којих ће да стане држава, можемо да постанемо светска сила у балнеологији”, рекао је он и подсетио да имамо 300 регистрованих изворишта из којих сваке секунде излази 1.500 литара термоминералне лековите воде. Од тога се искористи тек три одсто, а остатак неповратно одлази у реке.
Танјуг
