Колико су и поред законски загарантоване тајности потпуно незаштићени лични подаци грађана Србије у матици, али и дијаспори, доказ је 15.000 фалсификованих потписа грађана на чак шест изборних листа партија које претендују да уђу у изборну трку 24. априла.
Овај незапамћени скандал убацио је у предизборне радње систем који се може подвести под организовани криминал. Реч је о махинацијама са списковима подршке партијама на којима су се нашли не само они који и не знају да су на страначким списковима, већ и давно умрла лица, а откривене су и лажне овере фалсификованим и непостојећим печатима.
Имена су, према речима председника РИК Дејана Ђурђевића, вероватно скинута из неке од база података и употребљена у изборне сврхе.
– Можда на листи има и вашег имена. То потиче са једног места и из једног центра који је нашао спискове тих људи, њихове матичне бројеве и адресе и све то одштампао тако да то делује као организовани криминал – каже он.
Бројни фалсификатори
Осим око 5.000 фалсификованих потписа Јединствене руске странке која је повукла листу, спорно је и 900 на документацији Републиканске странке која је прихваћена. На изјавама оних који су наводно подржали Мађарски покрет, Демократску заједницу војвођанских Мађара и Демократску заједницу Хрвата пронађено је 1.611 фалсификованих печата Првог основног суда у Београду.
– Заједно са Првим основним судом утврђено је да је печат Првог општинског суда оштећен пре три године и да је закључан и запечаћен и неком сефу, што значи да је неко направио такав печат – каже Ђурђевић.
Ђурђевић истиче да се ранијих година дешавало да недостају потписи, па је код неких документација била неуредна или је предато застарело уверење о држављанству, али никада до сада да се печати штампају ласерским штампачима у толико масовном броју.
Према Кривичном закону, фалсификовање изјаве је кривично дело, а одговорност сноси и онај ко га је направио, и онај ко га је прибавио.
Како су после спорних потписа откривени и фалсификовани печат суда у Шапцу, па и лажни из Београда, повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић оценио је за наш лист да је реч великом скандалу и до сада невиђеном феномену фалсификовања који захтева хитно откривање и кажњавање починилаца. Заменик повереника Александар Ресановић подсећа на основни постулат Закона о заштити података да се лични подаци неког лица могу користити ако то закон каже или лице да сагласност. Указује да има злоупотреба података за које грађани у Србији и не знају, а како каже, још мање наши сународници у дијаспори.
Потписао за три партије
Александар Ресановић указује ида осим недозвољеног фалсификовања потписа, има случајева да бирач сам потпише три изборне листе, а сме само једну, па се његов потпис рачуна првој странци за коју је дао.
– Важно је да грађани знају да при доласку на кућна врата страначких активиста са списковима који садрже податке о њима треба да питају те људе ко су и одакле им лични подаци – саветује Ресановић и додаје да такав случај потпада под кривичну одговорност по приватној тужби.
– Треба видети шта се тачно десило с потписима на листама. Закон о заштити података о личности носи прекршајну и кривичну одговорност по приватној тужби, а кривични законик, кривичну, са запрећеном казном до три године затвора – појашњава Ресановић и додаје да мора да се утврди да ли је службено лице коме су спискови с подацима грађана доступни извршило кажњиву злоупотребу дајући их страначким представницима.
Бојан Клачар из Центра за слободне изборе и демократију каже за “Вести” да полиција мора да разреши ове злоупотребе.
– РИК је констатовао различите случајеве, односно да су коришћени ласерски штампачи и фалсификат печати – каже Клачар.
Мађари се жале Оебсу
Председник Савеза војвођанских Мађара Иштван Пастор најавио је да ће тражити састанак са руководиоцем мисије Оебса како би презентовао сва расположива документа и информације о фалсификовању потписа за изборну листу Мађарски покрет – др Корхец Тамаш, која је, како је рекао, ухваћена у криминалној радњи фалсификовања јавне судске исправе.
Пастор је додао да ће обавестити и руководство напредњачког блока у европском парламенту и шефа Делегације ЕУ у Србији Мајкла Девенпорта јер, како је истакао, сви морају бити упознати са оним што се дешава око “поткопавања фер и поштених избора заказаних за 24. април”.
Коментаришући могућност да овај скандал доведе у питање регуларност предстојећих избора, Клачар одговара одречно.
– То умањује квалитет, али изборе не угрожава. Велика је непријатност за РИК јер сада уместо својим послом морају да се баве овим проблемима овера који су у надлежности државне администрације – објашњава наш саговорник указујући да ће се провером полиције тачно утврдити и мртва лица на списковима, да ли су неки грађани били заведени да дају потпис, као и колико је оних који и не знају да су њихови подаци злоупотребљени.
Д. Декић – Вести
