Поврће на српским пијацама и рафовима забележило је у априлу ове године 37,5 одсто више цене него у истом месецу 2018. године, податак је из истраживања Републичког завода за статистику који је показао да је то поскупљење највеће у потрошачкој корпи.

Цена килограма одређених врста поврћа имала је невероватан скок, тако да се приближио цени исте количине свињског меса. Млади кромпирићи су у првој недељи прошлог месеца ишли на 450 динара за килограм (3,8 евра), парадајз и паприка су коштали по 300 динара (2,5 евра) и били скупљи од пилећих батака чија је цена тек нешто виша од два евра.

Ценовник је донекле упристојио мај, па је килограм кромпирића пао скоро троструко, на 160 до 180 динара, колико кошта и килограм младог лука, док се парадајз држи на око два евра. Ипак су те цене превисоке за пољопривредну Србију и шокантне што се килограм поврћа, које се гаји на српским њивама, продаје по ценама за 50 центи вишим од јужног воћа, банана и лимуна.
Цене на српском тржишту се повећавају смањеном понудом, указује за “Вести” председник Покрета за заштиту потрошача Петра Богосављевића и објашњава да тај механизам омогућава максималне профите.

На српском тржишту је стихија какве у свету нема и не владају тржишно-економски закони, што је у ствари узрок таквом стању. Увозници набављају робу по неупоредиво нижим ценама, а онда стварају ситуацију да је нема довољно. Тако максимално дижу зараду – тумачи наш саговорник како се у Србији злоупотребљава диктирање обима тржишне понуде.

То би власт, каже Богосављевић, могла да спречи одређеним мерама:

Држава би, ако би хтела, могла активно да утиче на политику развоја српске пољопривреде, што би избацило на тржиште више наших производа и тако утицало на формирање цена.

Није поврће скупље само у Србији, већ како за “Вести” каже народни посланик и пољопривредни стручњак Миладин Шеварлић, већ и у свету, па њихов раст на светском тржишту диктира ситуацију на српском.

Чуо сам од једног нашег увозника да је, рецимо, црни лук који Русија извози био осам центи килограм, а сада је знатно поскупео, више него четвороструко и износи 36 центи – прича овај стручњак.

Упитан како је уопште дошло до тога да Србија као пољопривредна држава увози поврће, он је казао да је аграр деценијама уништаван што за последицу има све мања и мања газдинства, а пољопривредни комбинати су у рукама странаца. Kао пример како странци диригују производњом и пласманом на тржиште, Шеварлић наводи Зобнатицу која на 100 хектара производи боровнице и све то воће иде у извоз.

У осврту на питање зашто држава не предузме неке мере, каже да је то питање за председника, премијерку и министра пољопривреде.

Празне њиве
Више је разлога за поскупљење, казао је председник Националне асоцијације пољопривредника Србије Јовица Јакшић “Данасу”.

Све мање се пољопривредници одлучују на производњу поврћа, јер нема ко да ради. Велики је недостатак радне снаге, самим тим се и мање сеје. Kонкретно, највише се то осећа на црном луку и кромпиру. На пример, сејао сам црни лук и цена му је прошле године била упола нижа него претпрошле – каже Јакшић и наглашава да није занемарљив ни утицај увозно-извозничких лобија.

Kафане држе цене
Потрошачке цене су у априлу ове године 3,1 одсто веће него пре годину дана, док су у прошлом месецу у односу на март скочиле 0,7 одсто. Храна и пиће су у угоститељским објектима, према подацима Републичког завода за статистику, за 12 месеци поскупели за два, максимум три одсто, док су преноћишта, каже статистика, јефтинија за око шест одсто.

Д. Декић – Вести

Фото И. Маринковић