Србија: Мало ко хоће да ради за 1.000 евра

Колика год да је немаштина, у Србији и даље постоје послови које упркос великој заради скоро нико неће да ради. Највише недостају дрвосече које у летњој сезони месечно могу да зараде око 1.000 евра, зидари са дневницом од 40 евра, а следе их пастири чија се зарада креће између 200 и 700 евра и заваривачи са просечном платом од 500 евра.

– Ако се овако настави, Кинези ће нам сећи дрва јер нам не преостаје ништа друго него да почнемо да увозимо дрвосече – поручује Чедомир Јевтић, власник ваљевске фирме Мичелини и један од извођача радова за потребе Србијашума.

Дрвосече, каже он, лети имају веће плате од шумарских инжењера (око 1.000 евра), док у јесен зарада опада и износи “само” 500 евра, уз обезбеђен смештај и храну. То, изгледа, ипак није довољно за прохтеве српских радника.

– Основни проблем је то што наша држава уопште не школује дрвосече, стручно назване шумски секачи. Чини ми се да људи избегавају овај посао пре због тога што га се плаше, него што је тежак – сматра Јевтић.

Дрвосече рад почињу у зору и завршавају га кад испуне задату норму, која најчешће подразумева око пет сати ефективног рада.

Много лакше, али такође непожељно занимање је бити пастир, иако се и они могу похвалити солидном зарадом. На пашњацима на југу, у месту где је просечна плата 20.000 динара, мало ко се лати чобанског штапа, а пружа им се могућност да за један месец зараде и до 700 евра. Слично је и са зидарима и заваривачима.

– Људи показују мање интересовања за обављање тешких физичких послова. Зато по правилу мањкају зидари, армирачи и тесари, код којих се, иначе, тражи и здравствена способност, као и заваривачи, без обзира на године – кажу у Националној служби за запошљавање (НСЗ).

Послови које нико неће

Дрвосеча – 500-1.000 евра
Пастир – 200-700 евра
Заваривач – 500 евра
Зидар – 35-40 евра (дневница)
Берач – 10-20 евра (дневница)

Тројка