Србија међу 158 центара светског биодиверзитета

У Италији годишњи промет од лековитог биља износи 700 милиона евра!

Србија је богомдана за производњу лековитог биља, кажу стручњаци, а потврђује пракса. На почетку године много је оних који ће остати без посла и за које се шанса пружа баш у овој привредној грани. Иако се сакупљањем и прерадом лековитог биља у Србији бави око 5.000 људи, уз више засејаних хектара плантаже би могле да упосле око 30.000. Да је ово заиста исплатив бизнис говори и податак да су Србији само прошле године поља камилице, нане, матичњака, невена, белог слеза, мирођије и другог лековитог и зачинског биља донеле профит од 14,1 милиона долара, а само у неколико земаља Европе годишње извезе се до шест хиљада тона биља.

Према речима проф. др Зорана Максимовића са Катедре за фармакогнозију Фармацеутског факултета у Београду, изразит диверзитет флоре (3.272 врсте и 390 подврста) и вегетације (више од 600 описаних биљних заједница) лековитог и ароматичног биља, сврстава Србију међу 158 центара светског биодиверзитета. Упркос добрим природним условима за производњу, у Србији се ове културе гаје тек на нешто више од 1.300 хектара, иако површина укупног обрадивог земљишта износи четири милиона хектара (од чега се три милиона користи за пољопривредну производњу). Стручњаци кажу да би уз мало труда просечан годишњи извоз и зарада могли бити много већи.

– У лековите и ароматичне биљке у ширем смислу убраја се више од 700 врста од којих је 420 званично регистровано, а 279 је у промету. Највише се, углавном у Војводини, гаје: камилица, матичњак, одољен, нана, милодух, тимијан, ким, коријандер, селен, артичока, анис, бели слез, ехинацеа. Постоје знања и капацитети да се овом асортиману додају још и кантарион, лаванда, бели слез, ангелика, морач, жалфија, борач, ноћурак, бухач и бадељ – каже проф. др Максимовић.

“ТРАДИЦИОНАЛНИ” НЕМАР

Нерационалним, неконтролисаним и нестручним сакупљањем, истиче наш саговорник, ишчезао је велики број популација лековитих врста, а многе биљне врсте су угрожене, или су на граници потпуног нестанка. Професор Максимовић каже:

– Због тога су се у “Црвеној књизи флоре Србије” нашле росуља, неке врсте рода Сатуреја, линцура, божур, многе орхидеје – каћуни, изоп, смиље, пречица, чкаљ.

Друге због потражње, индустријализације, нових саобраћајница и хидроцентрала, ширења пољопривреног земљишта, постају реткост: иђирот, камилица, слез, ангелика, кичица, слатки корен, па је неопходно предузети све потребне мере, а једна од њих је и гајење лековитих и ароматичних биљака.

Иако Србија има веома добре природне услове за производњу лековитих и ароматичних биљака, “богомданост” је потребан, али не и довољан услов за економски просперитет.Тржиште биља у Србији снабдева се сакупљањем из природе, гајењем и увозом. Сакупљање и гајење задовољавају највећи део потражње, а увозе се врсте које не расту на нашем подручју.

– Према подацима Републичког завода за статистику, засејане површине под лековитим, ароматичним и зачинским биљем од 2002. – 2006. године имају тенденцију пада, од 2007. до 2009. се повећавају да би 2011. године опет дошло до пада. У 2012. години под лековитим и ароматичним биљем било је нешто више од 1.300 хектара, што је недовољно у асортиману пољопривредних производа наше земље – каже проф. др Макисмовић и износи податак да је у 2012. години Србија остварила укупну спољнотрговинску размену лековитог, ароматичног и зачинског биља у вредности од 22,9 милиона долара (извоз 15,2 милиона, увоз 7,7 милиона).

Је ли то довољно или не, много или мало, може се, каже, разговарати. Сигурно је да се нешто може и мора урадити на побољшању стања у производњи лековитих и ароматичних биљака у Србији. Иначе, лековите биљке су најбогатији биолошки ресурс лекова који се користе у традиционалним системима медицине и у изради савремених лекова, нутрацеутика, дијететских суплемената, полупроизвода за потребе фармацеутске и хемијске индустрије или полазних сировина за синтетске лекове.

ПРОФИТ ОД НАНЕ И КАМИЛИЦЕ

Славица Стеванетић, саветник у Удружењу за пољопривреду Привредне коморе Србије, каже да нема разлога да Србија поново не заузме важно место у Европи када је реч о биљу.

– Да је ово исплатива грана привреде и за појединца и за државу говори податак да у укупном извозу који је Србија остварила у прошлој години, група “зачинско и ароматично биље” има удео од чак 61 одсто. Биљке у које вреди уложити новац и труд су: камилица, нана, матичњак, бели слез, першун мирођија, жалфија, тимијан, босиљак, невен, ецхинацеа. Трошкови производње камилице су око 580 евра по хектару, а укупна вредност око 1.500 евра. А чист профит је 920 евра.

ПРЕТЕКЛИ НАС СУСЕДИ

– Европска унија је највеће јединствено светско комерцијално тржиште лековитог и ароматичног биља, са увозом од око 120.000 тона за период од десет година. Највећи увозник је Немачка (више од 45 хиљада тона) годишње, следе Француска и Италија.

ЕУ је и највећи произвођач лековитог и ароматичног биља у свету (63.000 хектара под овим културама), а највећи удео у производњи имају Француска, Шпанија и Немачка. Иако је СФРЈ била главни снабдевач ЕУ лековитим и ароматичним биљем, Србија данас има минорну улогу у овој врсти делатности – мање од 0,5 одсто удела. Тржиште које је некада имала СФРЈ данас су заузели наши суседи: Бугарска, Мађарска и Албанија, а само у Италији годишњи промет од ових култура износи чак 700 милиона евра – каже проф. Максимовић.

ПЛАНТАЖИРАЊЕ

Гајење лековитог биља у нашим крајевима везује се за почетак 20. века. Интензивно плантажирање почиње педесетих, а од седамдесетих година неке лековите и ароматичне врсте у потпуности се уводе у културу и њихово порекло на тржишту је искључиво из плантажне производње (нана, тимијан, одољен, камилица, чубар, матичњак, борач, невен).

Izvor: Bilje&Zdravlje