Србија је међу земљама у којима расте број противника вакцина, у друштву Пакистана, Индонезије и Авганистана, показује истраживање о глобалном поверењу у вакцине, које утврђује, како су аутори рекли, “жаришта оклевања”, а објављено је у угледном медицинском часопису Тхе Ланцет.

Поверење у вакцине је, како преноси Недељник, ниско у поређењу са другим регионима, и у распону је од 19 одсто (Литванија) до 66 одсто (Финска) испитаника који су у децембру 2019. рекли да се “потпуно слажу” да су вакцине безбедне.

Но постоје назнаке да поверење јавности у вакцине расте у Европској унији, посебно у Финској, Француској, Италији и Ирској, али и у Уједињеном Kраљевству.

Насупрот томе, у шест земаља је примећен велики пораст испитаника који се “нимало не слажу” са ставом да су вакцине безбедне.

То су Азербејџан (2 одстотаквих било је 2015. године, сада их је 17 одсто), Авганистан (2-3 осто), Индонезија (1-3 одсто), Нигерија (1-2 одсто), Пакистан (2-4 одсто) и Србија (са 4 на 7 одсто).

Аутори наводе да је то одраз трендова у политичкој нестабилности и верском екстремизму.

Са надањима да би ускоро могла да буде доступна вакцина против ковида-19, аутори – које је предводила професорка Хајди Ларсон са Лондонске школе хигијене и тропских болести – наводе да испитивање јавног мњења и брз одговор на пад поверења у вакцине мора да буде приоритет.

Поверење јавности у вакцине варира од земље до земље и од региона до региона. Оно расте у појединим деловима Европе, но у неким земљама је све више скептика, што због политике и религије, што због ширења дезинформација на интернету. Све то угрожава вакцинацију широм света.

Ново истраживање о глобалним трендовима спроведено је између 2015. и 2019. у 149 државе света. Било је више од 284.000 пунолетних испитаника, који су одговарали на питања да ли су, по њиховом мишљењу, вакцине важне, безбедне и ефикасне.

Светска здравствена организација наводи да је оклевање да се приме вакцине једна од десет највећих претњи по глобално здравље.

У Европскох унији, највећи пад поверења забележен је у Пољској (за свега годину дана, од новембра 2018. до децембра 2019, број оних који верују вакцинама пао је са 64 на 53 одсто), услед јако добро организованог локалног антиваксерског покрета, каже се у “Лансету”. Но у Француској је забележен други тренд, са 22 одсто на 30 одсто.

У шест земаља које су истакнуте као жаришта пада поверења у вакцине, наводе аутори, “забрињавајући тренд” је што људи не само да сматрају да вакцине нису безбедне, већ се и активно боре против њих.

Kоауторка студије, Kлариса Симонс, каже, ипак, да ће чак и људи који сумњају у вакцине обично вакцинисати своју децу.

“Јавност генерално разуме важност вакцина, али научна заједница мора да буде много боља у изградњи јавног поверења у безбедност вакцинације”, наводи она.

Мушкарци и мање образовани испитаници углавном су се противили вакцинама. Највеће присталице су они који верују здравственим радницима и који се не поуздају у савете пријатеља, породице и друге немедицинске изворе.

Нова.рс