Србија: Месо све већи луксуз

Да је храна у Србији скупа одавно је познато, а да би се напунила минимална корпа потребно је чак 313 евра или око 61 одсто просечне зараде у Србији. Грађани не воде рачуницу, а Весна Р. каже да њена породица и она толико месечно и имају, а то им је за хлеб, млеко и неко поврће и воће.

Она напомиње да месо ретко купују осим ако није на акцији или ако се купује на више код сељака. Према њеним речима, људи највише једу угљене хидрате, а од меса пилетину и то недељом.

Младен Радовић из Министарства трговине објашњава да је радном човеку неопходно 2.280 калорија дневно.

Просечна потрошачка корпа има 75 ставки и уз основне намирнице садржи понеку карту за биоскоп, позориште, вечеру у ресторану, а кошта око 600 евра. Да подсетимо, просечна плата је око 466 евра. То значи да разлика износи 134 евра, с тим што је она за више од 300.000 запослених на минималцу драстично већа будући да они тренутно примају нешто више од 27.000 динара (225 евра) и преко својих представника у синдикату покушавају да се изборе за најмању зараду од 30.000 динара (250 евра).

Душан Узелац са портала Каматица каже да после намирења трошкова за пуку егзистенцију, не остаје ништа за едукацију, културно уздизање и све оне садржаје које многим грађанима представљају луксуз, а то су излазак у позориште и биоскоп или одлазак на неки културни догађај. Већини је због великог раскорака између примања и животних трошкова , без сумње, сан и обнављање гардеробе.

Проста рачуница показује да је у Србији за литар уља потребно радити 19 минута, за килограм чоколаде три сата, а за телевизор осам дана. Да би купили аутомобил ниже класе грађани Србије у просеку морају да раде годину, пет месеци и 14 дана.

– Готово је немогуће живети са једном просечном платом, поготово ако је у питању трочлана породица. Трошкови су огромни. Што се тиче хране, мање-више у свим градовима је исто. Храна се купује на акцијама у маркетима и на пијацама. Трошкови комуналија, нарочито грејања, су високи – каже др Владана Хамовић.

Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, подсећа да 80.0000 радника у Србији има плату од свега 185 евра. Са тим примањима минимална потрошачка корпа може да се заради само ако раде бар два члана породице. Беда се продубљује и број сиромашних у Србији био би и већи да нема помоћи од родбине са села и рођака из дијаспоре.

– Плате и пензије тешко могу да покрију основне трошкове, а ако се неко од укућана разболи људи морају да позајмљују новац да би купили лекове – указује др Хамовић.

Учестале крађе хране

Крађе у продавницама порасле су 12 одсто у последње две године, а људи без плаћања покушавају да изнесу храну, пиће, жилете, батерије…

Сухомеснати производи, кафа, парфеми, жилети и батерије најчешће се „лепе за руке“ купаца, који све масовније краду по продавницама и великим трговинским ланцима. И то чине највише због немаштине. Гладни грађани покушавају да изнесу све што би им користило да преживе, почев од хране до робе коју могу да препродају.

Довијају се да преживе

Са једном платом тешко се живи и у унутрашњости. У Лесковцу је, рецимо, просечна плата 338 евра, па се грађани довијају како знају и умеју.

Проблем је што просечну плату прима тек четвртина запослених, а остали по двестотинак евра месечно или су на бироу за незапослене.

Н. С. Прерадовић – Вести