Највеће неправилности у јавним набавкама у 2020. години утврђене су код Јавног предузећа Путеви Србије, ЈП Електропривреде Србије и Друштва за управљање железничком инфраструктуром Инфраструктура железнице Србије, речено је у Државној ревизорској институцији.
„Код ова три предузећа утврђене су неправилности у износу од 125,61 милијарди динара, што износи око 97 одсто од укупно утврђених неправилности у јавним набавкама у 2020. години“, истичу у ДРИ.
Неправилности у јавним набавкама су велике и само током прошле године утврђене су у износу од 129 милијарди динара, стоји у Извештају о раду Државне ревизорске институције за 2020. Представљајући извештај у парламенту председник ДРИ Душко Пејовић навео је да се „чак 97 одсто неправилности у јавним набавкама односи на три субјекта ревизије“. То су управо ова три државна предузећа – Путеви Србије, ЕПС и Инфраструктура железнице Србије, где су утврђене неправилности – премашиле милијарду евра.
„Највећи износи неправилности код ових субјеката имају следеће вредности: Јавно предузеће Путеви Србије није спровело поступке јавних набавки, а да при том нису постојали разлози за изузеће од примене Закона о јавним набавкама. ЈП Електропривреда Србије донело је одлуке о додели уговора и закључило уговоре о јавним набавкама са понуђачима чије понуде су садржале битан недостатак, због кога су исте морале бити одбијене као неприхватљиве и вршило измене битних елемената уговора при чему за наведене измене нису били испуњени услови“, наводи ДРИ за портал Н1.
Инфраструктура железнице Србије, пак, у поступку ревизије – „није документовала да су процењене вредности јавних набавки, засноване на спроведеном испитивању, истраживању тржишта предмета јавне набавке које укључују проверу цене, квалитета, периода гаранције, одржавања и сл, као и провере да је процењена вредност валидна у време покретања поступка јавне набавке“.
Шта је грешка, а шта неправилност
Државна ревизорска институција је у ревизијама финансијских извештаја у 2020. години утврдила грешке у износу од 376 милијарди динара, а у ревизијама правилности пословања утврдила неправилности у износу од 130 милијарди динара. Грешке се, појашњава ДРИ у одговору за наш портал, односе на погрешна исказивања у финансијским извештајима.
„У ревизијама финансијских извештаја ревидирамо материјално значајна погрешна исказивања. У сваком извештају о ревизији финансијских извештаја наводимо, у складу са стандардима ревизије – ‘Наш циљ је стицање уверавања у разумној мери о томе да финансијски извештаји, узети у целини, не садрже материјално значајне погрешне исказе, настале услед криминалне радње или грешке и издавање извештаја о ревизији који садржи наше мишљење’. На основу тога изражавамо оцену датих исказа у финансијским извештајима и ревизорска оцена може бити: позитивна, са резервом, негативна или уздржавање од давања оцене“, објашњава ДРИ.
Грешке у ревидираним финансијским извештајима у 2020. години су утврђене у следећим областима: ставке у билансу стања (нефинансијска и финансијска имовина, обавезе, и капитал), расходи и издаци, приходи и примања, резултат пословања и остало.
„Неправилност је термин који користимо у ревизијама правилности пословања и према Закону о Државној ревизорској институцији, неправилност у пословању означава неусклађеност пословања са прописима или усмерењима, које је дужан да уважава субјект ревизије у своме деловању. Углавном се односи на неправилности у поступцима јавних набавки, обрачуна плата или зарада, преузимање обавеза изнад донесене апропријације, код доделе субвенција, дотација, и других обрачуна и исплата“, објашњавају у ДРИ.
Осам кривичних пријава за трошење изнад прописаног
ДРИ је, како се наводи у Извештају о раду Државне ревизорске институције за 2020, поднела осам кривичних пријава против осам особа, али је „поднето и 11 информација надлежним тужилаштвима на даље поступање и испитивање да ли у радњама одговорних лица постоје елементи противправних радњи које имају обележја кривичног дела“.
„Кривичне пријаве су поднете за ненаменско коришћење буџетских средстава по основу члана 362а Кривичног законика, против одговорних лица“, истичу у ДРИ.
Иначе, овај члан Кривичног законика, односи се на потрошњу већу од милион динара у односу на прописану.
„Одговорно лице корисника буџетских средстава или одговорно лице у организацији обавезног социјалног осигурања, које створи обавезе или на терет рачуна буџета одобри плаћање расхода и издатака преко износа од милион динара у односу на износ утврђен буџетом, финансијским планом или актом Владе којим се утврђује износ средстава позајмице, казниће се новчаном казном или затвором до једне године“, стоји у овом члану Кривичног законика.
Када је реч 11 информација које је ДРИ послала тужилаштвима: пет се односи на неправилности у јавним набавкама, две су, како истичу у ДРИ, везане за преузимање обавеза изнад одобрених апропријација.
„Једна се односи на књижења фактура без веродостојне документације, једна на неправилности у јавним набавкама и исплате накнада физичким лицима, једна се односи на извршавање расхода и преузимање обавеза на терет средстава која су требала бити расподељена месним заједницама и једна се односи на утврђене неправилности у поступку прибављања и располагања земљиштем у државној својини које је субјект ревизије добио на бесплатно коришћење“, потврдили су у ДРИ.
(Н1-Нова.рс)
