Суд је донео одлуку да је држава Србија од грчког Митилинеоса практично конфисковала потраживања према РТБ Бору, јер је више од 10 година држала РТБ Бор у реструктурирању, законом забранивши повериоцима да се наплате док тај процес траје

Србија ће морати да плати 40 милиона долара грчкој фирми Митилинеос (Мyтилинеос) зато што јој је онемогућила да наплати потраживања која је имала према РТБ Бору, пресудио је Међународни арбитражни суд прошле недеље.

Митилинеос, који је сарађивао са РТБ Бор још од 1990-их година, покренуо је спор против Србије 2013. године, наводећи да је процесом реструктурирања у Рударско-топионичарском басену заштитила ово предузеће од поверилаца и наплате заосталих дугова. Одлука Међународног арбитражног суда је обавезујућа, а Србија има рок од 15 дана да исплати одштету.

Како за Данас објашњава адвокатица Тијана Којовић из канцеларије БДК адвокати, која је била део тима који је заступао Митилинеос, РТБ Бор је дуг направио према Грцима крајем 1990-их година, а држава Србија је поступком реструктурирања, који се протегао на преко десет година, одузела могућност Митилинеосу да наплати своја потраживања.

– Постојали су уговори са РТБ Бором из 1998. године по којима је Бор, између осталог, био дужан да преради 4.000 тона концентрата у катоде и испоручи метал Митилинеосу, што није учинио. Такође, Бор је остао дужан и око 19 милиона долара грчкој компанији на име зајма. Међутим, Митилинеос та потраживања није могао да наплати јер је РТБ Бор од 2004. године био заштићен мораторијумом. Суштина ове одлуке, која је против Србије а не Бора, јесте у томе да је Србија, тиме што је сукцесивно продужавала мораторијум по Закону о приватизацији тако да је он на крају трајао преко десет година, индиректно извршила експропријацију потраживања Митилинеоса, односно одузела могућност компанији да наплати своја потраживања – каже Којовић.

Саговорница Данаса објашњава да је Митилинеос претходно покренуо поступак пред Арбитражним судом 2004. године по истој основи, а да је пресудом из 2006. утврђено да у том тренутку реструктурирање још увек није трајало толико дуго да би се могло сматрати да је повређено право инвеститора да наплати своје дугове.

– Пресудом из 2006. године Суд је заправо рекао да ако се Бор не приватизује у неко догледно време, мораторијум може постати фактичка експропријација. И на основу тога је покренута нова арбитража 2013 – каже Којовић, додајући да не постоји могућност жалбе на одлуку Међународног арбитражног суда, као и да је Србија дужна да досуђених 40 милиона долара исплати без одлагања.

У финансијском извештају Митилинеоса за 2017. види се да је компанија пред судом потраживала скоро 100 милиона долара, укључујући камату и трошкове.

Бор дугује милијарду

Митилинеос није једина фирма која из аранжмана са РТБ Бором преко суда наплаћује своја потраживања. У периоду санкција 90-их, борски Комбинат имао је сличне послове и са светским трговцем металима Марком Рисом, затим са швајцарском Трафигуром и Гленкором, као и обавезе према неколико међународних банака. Њихове фактуре тек ће доћи на наплату од државне касе. Укупно, од 2000. до 2007. дуг држави и иностраним повериоцима кретао се од 400 до 430 милиона долара. Цена бакра почетком миленијума била је на историјском минимуму, кретала се око 1.700 долара за тону, чак је у једном тренутку пала на 1.300, али је током протекле деценије почела да расте, достигла у појединим периодима и до 10.000 долара за тону. Истовремено, увећане су субвенције РТБ-у, број радника је смањен а дуг компаније непосредно пред увођење УППР-а прошле године – стигао је до милијарду долара.

М. Н. С.

Савић: Србија изгубила сваку арбитражу

Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже за Данас да је Србија дошла у ову ситуацију зато што се неодговорно понаша и заборавља своје дугове. “Држава Србија је до сада изгубила све међународне арбитраже, ту пре свега мислим на Галенику, и одштету од преко пола милијарде долара”, каже Савић.

Пише: М. Раденковић, Данас.рс