СРБИЈИ не треба либерализација Закона о ГМО и не треба да подлегне притисцима јаких лобиста. Наши званичници, међутим, не мисле тако. Готово свакодневно најављују да ћемо морати да мењамо законске регулативе уколико желимо да постанемо чланица Светске трговинске организације или део Европске уније, и да дозволимо промет ГМ хране. Поједини чак сматрају да се око ГМО “диже претерана прашина”.
С друге стране, стручњаци сматрају да је наша земља далеко и од СТО, али и од ЕУ, и да не треба да “јури пред руду”. Не треба подсећати да је Србија у свету препозната као добар поризвођач конвенционалне хране и да таква треба да остане. Чак ни чланство у СТО није довољан разлог да се дозволи промет ГМ производа, јер и међу државама чланицама СТО има оних које имају потпуну забрану производа и хране који имају везе за генетичком модификацијом.
Према речима публицисте Маре Кнежевић Керн, први проблем је што између ГМ семена и домаћих сорти нема суживота и долази до трајне контаминације суседних имања. А, да ли нам је ГМ храна потребна, наша саговорница каже да то држава мора да процени, укључујући и оне којих се то највише тиче.
– Ту се поставља питање националне безбедности, јер ће у блиској будућности корпорације, власници патената, одлучивати о томе по којој цени ће нам продавати семе и да ли ће нам га уопште продавати – упозорава Мара Кнежевић Керн. – Ко контролише храну, контролише човечанство. Парагвајски председник Фернандо Луго морао је да оде са власти, чим је покушао да спроведе аграрну реформу и забрани узгој ГМО. Сличан процес одвија се у Бразилу. Концерни већ контролишу 67 одсто светског тржишта семена, убрзано патентирајући свако семе кога се дочепају, захваљујући “праву на интелектуално власништво”, иако се само ради о крађи. На састанку у Привредној комори Србије, пре неколико година, представница америчке амбасаде претила је присутнима да ћемо морати да прихватимо ГМО “милом или силом”.
Како нам је испричала Мара Кнежевић Керн, Србија још одолева. Ипак, питање је момента када ће томе бити крај.
– Свака уцењивачка политика скупо кошта генерације што долазе – истиче Мара Кнежевић Керн. – Економски аспект не сме бити одлучујући. Јер цена семена увећана за цену пратећег пакета, без кога семе неће ићи, а то су хербициди, пестициди и вештачко ђубриво. Семе је само трећина трошка. На тој њиви, ако пољопривредник одустане неће бити лако вратити се на старо семе. Чак и ако полен пређе на њиву комшије, на њој ниче ГМО за који власник нежељеног уљеза плаћа произвођачу семена, као да га је купио, уместо да наплати одштету због контаминације. Ова окупација оставља траг на безбедност будућих поколења, као што смо добили у пакету осиромашени уранијум. Нико нема аргументе због чега бисмо се упустили у ту авантуру без срећног краја, осим што нам налажу да то прихватимо. Свакако, о томе се не би смело говорити без националног консензуса.
Агроекономиста, проф. Миладин Шеварлић, објашњава да је Србија суфицитарна у производњи пољопривредно-прехрамбених производа и да нема потребе да либерализује ГМО. Ни за људе, а ни за животиње.
– Не постоји ниједно дугорочно истраживање независних научних институтицја које је доказало да су ГМ храна и производи од ГМО здравствено безбедни за људе – говори професор Шеварлић. – Напротив, сва независна истраживања, чак и оно које је 2012. године објавио чувени професор Сералини, указују на катастрофалне последице експеримената на пацовима и ГМ кукурузу. Због чега, ако тврде да то није тачно, ниједна мултинационална компанија није спровела неки нови експеримент да то оповргне.
Што се тиче Србије и чланства у СТО, професор Шеварлић каже да либерализација ГМО није једини услов наше земље за чланство. Преговори СТО са Србијом прекинути су 2013. године, а умеђувремену су примљене нове чланице, од којих свака може да постави неки нови услов Србији.
– У свету је 10 држава забранило увоз, прераду, промет и узгој ГМО и производа од ГМО – каже проф. Шеварлић. – Међу њима је и Србија, али и поједине државе чланице СТО. Зашто онда и њих не искључе ако је то услов?
МЕРКАЈУ СРПСКУ ШЉИВУ
КОД нас су већ насрнули на шљиву, нудили нам “слатку медену” и модификовану, да буде боља од наше, каже Мара Кнежевић Керн.
– Чачански институт је пре неколико година започео сарадњу са компанијом из Америке, која је нудила нову сорту “слатка медена”, убеђујући нас да је много боља и слађа од наших шљива. Докле се стигло не знам, али је сигурно да само чекају повољан тренутак да заузму позицију.
Ј. СУБИН, Новости.рс
