Србија: На биралишта по своју пропаст!

Отварање српских биралишта у просеку на две године озбиљно спотиче економију земље. Избор власти, већ треће за нешто више од три године, осим осцилације курса динара, у интерегнуму од старта изборне кампање до избора нове владе, понекад и на пола године зауставља готово све токове у земљи, али највидљивије привредни.

Тако ниједна власт није успела да спроведе започете реформе, а Србија никако да изађе из периода транзиције. Народ, показује се, после сваких избора све лошије живи, јер стандард иде силазном линијом, а државни дугови расту.

Од времена 2008, када је уместо Војислава Коштунице кормило српске владе преузео кадар Демократске странке Мирко Цветковић, до данас, према речима председнице Асоцијације слободних и независних синдиката Ранке Савић, више од 300.000 људи је остало без посла. Тачно је, каже, да је пре седам година кренула и светска економска криза, али Савићева криви и актуелну власт што обећана реструктуирања предузећа није спровела у дело.

Занима их само власт

Милан Ковачевић сматра да су се владајући напредњаци у одлуци да после две године мандата иду на ванредне изборе руководили својим интересима.

– СНС је мотивисан да иде на изборе искључиво проценом да не може да испуни све оно обећано грађанима до краја овог мандата 2016, па изласком на биралишта би да продужи владавину на још две године, односно до 2020. – тумачи наш саговорник.

– Крајем Коштуничиног мандата у Србији је био запослен који радник мање од два милиона, 2012. године их је било 1,73 милиона, а данас ради 1,69 милиона људи, односно мање и него уочи претходних избора 2014. Незапосленост ће и даље расти, јер уместо најаве власти о реструктуирању, свакодневно видимо да предузећа у којима ради 62.000 људи иду у стечај или ликвидацију, а имамо још стотињак предузећа у надлежности Агенције за приватизацију која нису приватизована – каже Савићева за “Вести”, напомињући да је одлуком Привредног суда јуче у стечај отишла и Јагодинска пивара.

Просечна плата у Србији је 2008. године, када је власт преузела коалиција предвођена Демократском странком, била 366 евра, а данас пет евра нижа и најлошија у региону. То је утицало и на потрошачку корпу која је током седам година са око 380 скочила на 550 евра.

Електронски избори сваке године

Буџетска рупа је 2008. година била 2,6 одсто, четири године касније 6,8 одсто, а 2014. нешто мања – 6,6 одсто. Јавни дуг је после избора пре седам година био 29,9 одсто бруто друштвеног производа (БДП), на крају мандата ДС-а 54,7, а сада је достигао 75,5 одсто. Ти показатељи су, тврди економиста Бранко Драгаш, фалсификовани, а Србија је у банкроту, само народу то нико неће да саопшти.
– Зато се залажем да се изборни рачуни, али они јефтини, електронски, своде као пословање у компанијама, крајем сваке године, да бисмо дошли до најквалитетнијих људи – каже Драгаш за “Вести”.

Колико живот постаје све тежи од избора до избора показују подаци да је у време одласка ДС-а са власти 2012. године потрошачка карта била тешка 1,36 плата, у време прве владе СНС-а и СПС-а једну и по плату, а уочи ових избора је мало и прешла ту суму.

Најављени избори биће, према оцени економисте Милана Ковачевића, штетни за стандард грађана, али корисни власти која за две године продужава свој мандат.

Буџетом за 2016. годину су предвиђени за осам одсто већи порески приходи, па уз растуће акцизе међу којима и новоуведена за струју, грађанима расту дажбине, док су као што знамо примања смањена – појашњава за “Вести” Ковачевић како ће се, између осталог, и избори одразити негативно на стандард грађана.

Д. Декић – Вести