У Србији се годишње по становнику потроши око 11 литара алкохола, што је сврстава на високо четврто место у Европи, док је светски просек око шест литара, саопштила је у суботу Заједница клубова лечених алкохоличара у Србији.
Процењује се да на глобалном нивоу између 10 и 15 одсто пунолетног становништва чине алкохоличари, као и да је мушкараца три пута више од жена. На лечење долази максимално између 10 и 20 одсто свих алкохоличара.
У лечењу алкохолизма веома важну улогу, поред терапије лековима, има психотерапијски и социотерапијски третман у клубовима лечених алкохоличара, констатовано је на пленуму Заједнице клубова лечених алкохоличара, који је под називом “Ја и моје тело” одржан у Српском лекарском друштву.
“Алкохолизам је трећи по реду узрок смртности на свету, одмах након кардиоваскуларних и малигних обољења, права неинфективна епидемија 21. века и као такав наноси озбиљну штету, не само здрављу оболелих, већ и друштву у целини – кроз трошкове лечења, изгубљене радне дане, давање новца, јер у просеку, српско домаћинство троши шест одсто свог буџета на алкохол”, изјавио је нови председник заједнице примаријус др Војин Поповић.
Поповић је психијатар-адиктолог са Одељења за алкохолизам из Специјалне болнице за психијатријске болести “Горња Топоница”.
Он је навео да се “на глобалном нивоу, али и у Србији, све више примењује савремени приступ терапији – хемијске супстанце као што су дисулфирам, налтрексон или акампросат који смањује жељу за алкохолом и у комбинацији са психотерапијском подршком повећава се успешност терапије пацијената.”
Због велике штете коју алкохолизам проузрокује по читаво друштво, изузетно је важно адекватно спровести лечење алкохоличара и омогућити им што бржу рехабилитацију и ресоцијализацију, дакле, омогућити им здравствени опоравак и повратак у породичну, али и радну средину.
После једномесечног болничког лечења, следи фаза продуженог лечења, односно рехабилитациона фаза, која траје бар годину дана након болничког лечења. Та друга фаза лечења је нарочито значајна, јер представља рехабилитациони период који се спроводи у Клубу лечених алкохоличара, наведено је у саопштењу.
Ове године обележава се пола века од отварања првог клуба лечених алкохоличара у Србији 1963, док је први клуб у свету отворен у Енглеској 1938. године.
У Србији сада функционише 31 клуб лечених алкохоличара, а процењује се да би требало да их има много више, пошто је светски оптимум један клуб на 10.000 становника.
Танјуг
