То што је Србија, након што је пре осам месеци означена као високо ризична земља за прање новца и финансирања тероризма, у међувремену усвојила низ препоручених закона и прописа, није било довољно да са „црне листе“ буде и скинута. Како се испоставило, Међудржавно тело за борбу против прања новца и финансирање тероризма(ФАТФ) од Србије тражи доказе да исте те законе и примењује. Без тих доказа и испуњења свих препорука ФАТФ, Србија неће моћи да затвори ни поглавља 23 и 24 у процесу придруживања Европској унији.
Чињеница да се Србија на “црној листи” нашла у друштву са земљама попут Ирака, Ирана, Етиопије, Сирије, Пакистана је сама по себи забрињавајућа. Последице оваквог статуса могле би, међутим, бити далеко веће.
Негативна оцена ФАТФ негативно утиче на кредитни рејтинг земље, поверење у финансијске институције, безбедност пословања а самим тим и на коначну одлуку потенцијалних страних инвеститора да свој капитал уложе у Србију.
Препоруке Међудржавног тела за борбу против прања новца и финансирања тероризма директно су везане и за два главна преговарачка поглавља за улазак Србије у ЕУ – поглавље 23 у области борбе против корупције и 24 у области борбе против организованог криминала и тероризма. Када су отворена у јулу 2016, Србија се између осталог, обавезала да ће своје законодавство ускладити са 40 препорука ФАТФ. Без тога, нема уласка у Европску унију.
ФАТФ инсистира на доказима да се спроводи контрола адвокатаУ сва три извештаја која је објавио ФАТФ, као ризична категорија били су наведени адвокати над чијим радом, према њиховој оцени, није успостављен механизам контроле. Наиме, изменама и допунама Закона о спречавању прања новца адвокати су постали обвезници тог закона. И тиме је формално, усвојеним прописом, испуњена препорука ФАТФ. Проблем је што Србија осим слова на папиру није обезбедила и конкретну контролу адвоката. Смернице за процену ризика, Адвокатска комора је донела тек крајем априла 2018. године. Тада је дато практично и упутство са листом индикатора за препознавање сумњивих трансакција, које би требало да пријаве Управи за спречавање прања новца. Оцена ФАТФ у последњем извештају је да Србија није пружила никакве доказе да се адвокати на овај начин контролишу. |
Србија се на списку земаља са високим ризиком од прања новца и финансирање тероризма нашла 29. фебруара 2018. године. Тада су Србији дате препоруке шта треба све да уради, а у међувремену, су урађене две провере и анализе примењених препорука. Србија, међутим, ни након осам месеци, није урадила све што је неопходно како би била скинутра са листе. Бивши директор Управе за спречавање прања новца Александар Вујичић за Инсајдер каже да последњи извештај показује да је Србија у међувремену увела ЕУ стандарде на папиру, кроз законске измене али да то очигледно није урађено и у пракси.
„Суштина овог извештаја је следећа, имате законе, имате институције и сада да видимо каква вам је имплеметација, какви сте ви у примени тих закона у пракси“, објашњава Вујичић.
Нове извештаје ФАТФ објављује на свака четири месеца, на колико се врши провера примене датих препорука.
„Суштина код евалуација је да се државе натерају да донесу законе у складу са стандардима ЕУ и да се након тога и ажурирају, односно допуњују такође у складу с постојећим променама у систему ЕУ. Њих занима и да ли се усвојени акциони планови испуњавају. Одлично је што су усвојени, али то је папир, дајте да видимо шта ви конкретно радите по том питању, како и да ли спроводите те планове, који су део процеса и обавеза за придруживање ЕУ“, каже Вујичић.
Од када се нашла на “црној листи” до данас Србија је усвојила измене и допуне шест закона по хитном поступку управо због захтева ФАТФ. То, међутим, по оцени овог међудржавног тела није било довољно за скидање се листе високо ризичних земаља.
Парадокс – Србија прва поступила по препорукама ФАТФ, на крају завршила на „црној листи“
Колико је невероватна и парадоксална ситуација у којој се нашла Србија, можда најбоље показује податак да је управо Србија била прва у региону која је по препорукама ФАТФ усвојила Националну процену ризика од прања новца и финансирања тероризма још 2012. године.
У проблему и у друштву земаља попут Ирака, Пакистана, Сирије, Гане, Ирана нашли смо се између осталог јер од тог тренутка, па све до 2018, Национална процена ризика више ниједном није урађена. Нова, допуњена и актуелизована верзија, усвојена је тек након што се Србија због “системских мањкавости” у борби против прања новца и финансирања тероризма нашла на „црној листи“ високо ризичних земаља.
Шта је ФАТФФАТФ је најважнија међународна институција за спречавање прања новца и финансирања тероризма. Према подацима Управе за спречавање прања новца, реч је о телу чији је циљ да развијање и унапређење мера и радњи за борбу против прања новца и финансирања тероризма на националном и међународном нивоу. Препоруке ФАТФ признате су као глобални стандард у борби против прања новца и финансирања тероризма. |
ФАТФ наиме тражи да земље кроз тај документ идентификују, оцене и схвате ризике од прања новца и финансирања тероризма с којима се суочавају. На основу тога треба развити систем и механизме којима би се спречило прање новца, а то се ради кроз законе, прописе и различите мере .
У документу који је у јуну 2018. усвојила Влада Србије, констатује се да је ризик од прања новца и финансирања тероризма у Србији на нивоу средње вредности. Да су најугроженији банкарски сектор, послови игара на срећу, сектор трговине некретнинама, мењачки послови, јавни бележници, казина, адвокати, рачуновође.
Према подацима до којих се дошло током анализе ризика, утврђено је да је укупан износ откривене имовинске користи од прања новца и кривичних дела која су му претходила у периоду од 2013. до 2017. године у Србији био око 57 милиона евра.
Прва рекација власти на вест да је Србија на „црној листи“ ФАТФ била је ћутање
Када се вест да је Србија стављена на “црну листу” први пут појавила, прва реакција представника власти је била ћутање. Како је Инсајдер писао, кабинет премијерке Ане Брнабић је тада забранио члановима Владе Србије да коментаришу вест да је Србија стављена на листу земаља с недостацима у систему борбе против прања новца. Новинари Инсајдера покушали да добију одговоре на питања како је дошло до тога да се српски систем за спречавање прања новца нађе у рангу са Етиопијом, Ираком, Сиријом од Министарства финансија. Они се међутим, тим поводом никада нису огласили.
Премијерка Ана Брнабић је о овом проблему проговорила тек након неколико недеља. На питање Инсајдера због чега се Србија нашла на „црној листи“ премијерка је уместо одговора изнела оцену да је таква одлука политички мотивисана, и да су САД биле те које су инсистирале на томе да се усвоји извештај према којем је Србија несигурна земља у овој области.
Бојана Анђелић, Инсајдер.нет
Одлука је сигурно политичке природе, јер су политичари ти од којих корупција креће.