Држава Србија је у великој кризи и док се још смишљају мере за смањење буџетског дефицита пут ка изласку из кризе неки виде у продаји државне имовине која се не користи. Из Привредне коморе Србије спремају се да следећег месеца Влади предложе начине за борбу са кризом, а продаја имовине би могла да буде један од начина.
Према речима Горана Родића, уколико Влада прихвати тај предлог новца би било довољно да држава не мора да се задужује.
– Према процени од пре три године државна имовина вреди целих 184 милијарде евра. Држава поседује око 700.000 објеката у свом власништву, милион хектара обрадивих површина, исто толико шума, пола милиона хектара грађевинског земљишта. Све то може да се прода или изнајми и на тај начин држава узме новац који јој је потребан уместо да зајми за плате и пензије – каже за “Вести” Горан Родић, из Привредне коморе Србије.
Према његовим речима држава поседује станове, касарне, аеродроме који стоје запуштени и ничему не служе.
– Зграда Генералштаба у центру Београда стоји као ругло, касарне празне широм Србије, аеродроми у Сомбору на пример, а да не причамо о земљишту које нико не обрађује. Све то се мора ставити у функцију било продајом или давањем у закуп – сматра Родић.
Према закону, страни држављани могу куповати некретнине у Србији по принципу реципроцитета, што значи да и држављани Србије могу да купују некретнине у њиховим земљама. Србија има потписане споразуме о реципроцитету са већином светских земаља.
Странци у Србији према важећим законима не могу бити власници једино пољопривредног земљишта. Али, већ од 2013. године моћи ће да купују и српске њиве, а према Родићевим речима цена ораница је порасла свуда у свету.
Међутим, према речима економисте Љубомира Маџара идеја о продаји државних објекта, а нарочито шума и ораница никако није добра.
– На такву врсту продаје државу може натерати само трагично стање у нашој привреди. То је нешто што не бих пожелео ниједној држави. Ми смо сада у ситуацији или да продајемо или да се задужујемо. Наше искуство са продајама и приватизацијом која у овој земљи траје 20 година није било добро – каже др Маџар.
Економиста Млеђен Ковачевић каже да је власт у Србији у протеклих 10 година извршила наопаку приватизацију и распродају и да не би ваљало да се настави тим путем. Хектар земље у Србији је иначе међу најјефтинијим у Европи и креће се од 500 евра по хектару у Неготинској крајини до 8.000 евра у Бачкој.
Комшије чувају бразде
И док Србија на основу Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, већ од следеће године продаје бразде странцима, Хрватска се изборила да на тржиште продаје земљишта изађе 15 година по добијању статуса кандидата за ЕУ.
Продају су одложиле и Бугарска, Румунија и Мађарска.
Међутим, према речима економисте Љубомира Маџара идеја о продаји државних објекта, а нарочито шума и ораница никако није добра.
– На такву врсту продаје државу може натерати само трагично стање у нашој привреди. То је нешто што не бих пожелео ниједној држави. Ми смо сада у ситуацији или да продајемо или да се задужујемо. Наше искуство са продајама и приватизацијом која у овој земљи траје 20 година није било добро – каже др Маџар.
Економиста Млеђен Ковачевић каже да је власт у Србији у протеклих 10 година извршила наопаку приватизацију и распродају и да не би ваљало да се настави тим путем. Хектар земље у Србији је иначе међу најјефтинијим у Европи и креће се од 500 евра по хектару у Неготинској крајини до 8.000 евра у Бачкој.
Пад приватизација у свету
У свету је прошле године забележен нагли пад приватизација, а број трансакција преполовљен је у поређењу са 2010. годином. Овако драстичан пад последица је одлуке многих влада да одложе распродају државне имовине за нека боља времена због лоших тржишних услова, пише лондонски дневник “Фајненшел тајмс”.
Цена хектара у Србији је ниска и мислим да је крајње лош тренутак да се сада крене са продајом – наводи Маџар.
С друге стране, просечна цена хектара у Европској унији је 20.000 евра. Али иду и до 100.000 евра.
Што има мање земље цена је већа, па је најскупља ораница у Холандији. Хектар се цени и 75.000 евра. А по квалитету, кажу стручњаци, тешко се може мерити са српском.
Маџар даље наводи да процене да ће државне објекте попут касарни или аеродрома лако продати су заправо заблуда.
– Никад нико није вршио процену вредности тих објеката, али сва је прилика да ће их бити могуће продати по неповољним условима, другим речима дати их јефтино. Није домаћин онај који продаје него онај који ствара – закључује др Маџар.
Војна имовина вреди четири милијарде евра?
За шест година, од када је почела продаја имовине коју Војска Србије више не користи, а на списку је више од 470 војних комплекса, а купаца за најатрактивније локације и даље нема. Војска је до сада потписала око 60 уговора о продаји, а више од половине реализовано је последњих годину и по дана.
Званична процена вредности војне имовине која је за продају не постоји, али се незванично говори о износима који се крећу од једне па чак до четири милијарде евра.
Вести
