Република Србија дужна је близу 23 милијарде евра, што износи преко 70 одсто бруто друштвеног производа (БДП) Колико је овај степен задуживања алармантан говори и то да су до пре само четири године стручњаци упозоравали јавност да се приближавамо јавном дугу од 45 одсто БДП, горњој граници задужености коју дозвољава Закон о буџетском систему, те да нам у случају прекорачења прети банкрот.

Сада је дуг нарастао на чак 70,9 одсто БДП али осим саопштења опозиционе ДС, утисак је да је стручна јавност у критикама утихнула. Сарадник Института за тржишна истраживања Саша Ђоговић каже да Србија није банкротирала, јер извршава обавезе према кредиторима.

– Још смо у предворју банкрота. Нисмо дошли у позицију Грчке, али је ово кључна година када ће се видети да ли ће бити остварене мере фискалне консолидације – наводи Ђоговић за “Вести”.

Осам милиона дневно

Страћене паре

Кршење Закона о буџетском систему које учешће јавног дуга у БДП-у ограничава на 45 одсто не изненађује Александра Стевановића који примећује да се и садашње власти држе фразе Јосипа Броза Тита “да се не треба држати закона ко пијан плота…”

– Ови садашњи су ипак шампиони у задуживању, а не у реформама како би желели себе да представе. Проблем је што ништа од јавног дуга нисмо утрошили у инвестиције, углавном је ишло на покривање буџетског дефицита – додаје Стевановић.

Он сматра да Влади Србије треба дати још четири-пет месеци како би видели да ли ће бити решена судбина предузећа у реструктуирању. Да ли ће се за она која имају перспективу пронаћи стратешки партнер и да ли ће бити укинуте субвенције, које представљају само огромни државни трошак и социјалну демагогију?

Колики је темпо задуживања српске државе може се видети на сајту Министарства финансија где је објављено да је јавни дуг у децембру 2014. године увећан за око 480 милиона евра у односу на претходни месец. Тако је укупан дуг у децембру досегао 22,76 милијарди евра.

Када се гледа учешће јавног дуга у бруто друштвеном производу он се са 59,6, колико је износио крајем 2013, попео на чак 70,9 одсто! Овај дужнички суноврат послужио је опозиционој ДС за оштру критику рада Владе Србије. Демократе подсећају да је јавни дуг износио 15,5 милијарди евра када је СНС средином 2012. дошла на власт. На дневном нивоу, израчунале су демократе, јавни дуг се повећавао за преко осам милиона евра!

Србија је, дакле, номинално више задужена земља него што је то у свом најгорем дужничком периоду била некадашња СФРЈ, када су преко 20 милиона грађана Југославије плашили дужничким ропством.

Исти као Руанда

– Ове бројке само додатно потврђују неодговорно вођење јавних финансија. Ни претходна, ни ова садашња влада са СНС и СПС, не размишљају фундаментално другачије. Ако се процес енормног задуживања настави ми ћемо банкротирати. Уколико желимо да избегнемо тај најгори сценарио морамо да живимо од онога што створимо и зарадимо, а не да ускраћујемо будућност некоме ко се још није ни родио – упозорава Александар Стевановић, председник Српске асоцијације малих средњих предузећа и саветник Саше Радуловића у време када је водио Министарство привреде.

У Фискалном савету нисмо могли да добијемо коментар, јер управо раде на извештају поводом нових података о висини јавног дуга који ће објавити ове недеље.

Почетком године америчка бонитетна агенција ФИЧ је потврдила смањени кредитни рејтинг Србије, сврставајући је у исти ранг са Републиком Конго, Мозамбиком, Кенијом, Монголијом, Руандом, Сејшелима и Доминиканском Републиком. Један од критеријума било је управо велико учешће јавног дуга у БДП са тенденцијом даљег раста на око 80% до 2016. године. Пад кредитног рејтинга одбија инвеститоре, а већ присутне мобилише да покупе свој капитал и напусте Србију, упозоравају стручњаци.

Рачуница за главобољу

Саша Ђоговић каже да је Влада Србије направила пројекцију да закључно до 2017. године јавни дуг нарасте до 78-79 одсто БДП, а да онда почне са постепеним опадањем дуга. Он је сагласан са објашњењима владе да се јавни дуг увећао и зато што су се морали враћати дугови настали за време претходних власти. Истовремено, у последње две године у опцији су били повољнији кредити, са мањом каматом и бољим роком отплате, па је дошло до прекомпоновања постојећих кредита.

Македонија за узор

Македонија је у четвртом кварталу 2014. смањила дуг за 93,3 милиона евра, а јавни дуг за 62,7 милиона. Према подацима македонског Министарство финансија, државни дуг износи 3,26 милијарди евра, што је 38,1 одсто бруто домаћег производа (БДП), и у поређењу с претходним кварталом представља смањење за 1,1 одсто.

Ризична продаја Железаре

Министар привреде Жељко Сертић изјавио је да у поступку продаје Железаре Смедерево постоји граница испод које Влада Србије неће ићи, и навео да та компанија сама може да остварује 1,2 до 1,5 одсто бруто домаћег производа Србије.

– Нећемо да продамо Железару тако да сутра имамо ризике, јер смо урадили погрешан посао. Преговори са Есмарком дуго трају зато што се морају усагласити многи детаљи, од броја радника, квалитета и односа будућег новог власника према запосленима, до дугорочних обавеза Железаре, а ту је и интерес Есмарка који жели да оствари профит – рекао је Сертић и додао да у случају продаје железаре влада мора да води рачуна о обавезама према ММФ, Светској банци и ЕУ.

Сертић тврди да је повећан број домаћих инвеститора, тако да их је готово једнако као страних улагача. Он каже да је прошле године започето 14 нових пројеката страних инвеститора, у којима ће бити запослено око 4.000 нових радника.

Ј. Арсеновић – Вести