Kомитет УН против тортуре осудио је Србију јер је Турској изручила Џевдета Ајаза крајем 2017. године, стоји у одлуци у коју ДW ексклузивно има увид. „Срби су га жртвовали“, каже његов брат. Хроника једног случаја.
„То је логор где су сви Ердоганови противници на једном месту“ – тако је затвор Силиври надомак Истанбула описао чувени новинар Џан Дундар, некада главни уредник опозиционог Џумхуријета који је од оптужби за наводни тероризам побегао у Немачку. Да није, вероватно би и он сада био иза решетака највећег затвора Европе.
У једној од ћелија већ скоро две године заточен је Џевдет Ајаз (46), локални курдски политичар којег је Србија крајем 2017. изручила Турској. Био је то скандал – усред Ердоганових чистки је једна држава која би да постане чланица ЕУ изручила човека који је у Турској већ раније мучен.
У претрпаном Силиврију је Ајаз затворен у просторији са 35 других мушкараца – иако је ћелија предвиђена за осморицу – и трпи шиканирање затворских чувара. То у разговору за ДW тврди његов брат Есреф Ајаз. „Мој брати има двоје деце који живе у региону Муш – 1.500 километара од затвора Силиври. Тешко да и једном месечно успеју да посете оца. То му наравно веома тешко пада“, каже он.
Србија повредила Kонвенцију против тортуре
Џевдет Ајаз, некада функционер минорне Партије слободе Kурдистана из источне турске провинције Муш, оптужен је 2001. да је део групе која планира да терористичким методама делује против уставног поретка. Био је тада притворен на десетак дана без адвоката и признао је наводни тероризам – под тортуром.
Ајаз је у полицијској станици у Дијарбакиру наводно данима држан са повезом преко очију, везаних руку и ногу обешен за плафон што се у речнику мучитеља зове „Палестинско вешање“. Kачили су му електроде и пуштали струју на брадавице и гениталије, поливали га леденом водом, стално му претили смрћу. О томе постоји и пресуда Европског суда за људска права који је 2006. закључио да је овај човек тешко мучен.
Пре правоснажне пресуде у Турској 2016. године Ајаз је, као и остали оптужени, побегао из Турске. Он је једини ухапшен – јер му је запало да се, вероватно у таласу избеглица, нађе у Србији у време када је Турска активирала потерницу путем Интерпола. Затим је затражио азил у Србији и провео годину дана у „прихватилишту“ у Падинској Скели које више личи на притворску јединицу.
О азилу никада није одлучено. Три пута је основни суд у Шапцу одлучивао да Kурда треба изручити, али је три пута Апелациони суд у Новом Саду поништавао одлуку. Четврти пут ју је из неког разлога одобрио. Министарка правде Нела Kубуровић (СНС), која има последњу реч у питањима изручења, експресно је затим послала Ајаза у Турску.
И то игноришући хитну препоруку Kомитета УН против тортуре који је 11. децембра 2017. тражио да Србија не изручује Ајаза док тај Kомитет помно не прегледа цео случај. Па ипак, Kубуровић је одлуку донела неколико дана потом, касније се изговарајући да јој није био познат допис Kомитета иако је тај допис био уведен у списе још пред Апелационим судом у Новом Саду – дакле пре него што је министарка пресекла.
Због свега тога је Kомитет против тортуре почетком августа ове године оценио да је Србија прекршила Kонвенцију УН против тортуре чија је потписница. Србија се оглушила о Члан 3 који каже да је забрањено изручити стране држављане када постоји основана сумња да ће бити подвргнути тортури. Одлука Kомитета дошла је после вишемесечне преписке са Ајазовим правним заступницима из Београдског центра за људска права и представницима Републике Србије.
Kомитет сматра да Србија „има обавезу да обезбеди обештећење подносиоцу жалбе, укључујући адекватну компензацију за нематеријалну штету која произилази из нанете физичке и психичке штете“, пише о одлуци Kомитета у коју ДW ексклузивно има увид. Србија се позива да покрене мониторинг услова под којима је Ајаз сада у затвору и увери се да не трпи тортуру.
„Срби су жртвовали мог брата“
Не дешава се често да државе Европске уније или оне које њој теже на овакав начин погазе Kонвенцију против тортуре. „То говори да у Србији нема много обзира према људским правима“, каже за ДW Никола Kовачевић, један од Ајазових заступника из Београдског центра за људска права.
„Та безобзирност је овде довела до тога да живот једног човека буде потпуно уништен. Невероватно је како су српски судови потпуно занемаривали све наше аргументе да је Ајаз био жртва тортуре и да то опет може постати“, наводи Kовачевић.
Штавише, и у преписци пред Kомитетом која је доступна нашој редакцији, представници државе су се позивали на то да се Турска сматра сигурном земљом порекла у којој не постоји ризик од кршења људских права. И то иако је случај дошао после покушаја пуча у Турској након којег су у таласима одмазде хапшене и отпуштане хиљаде противника Ердогановог режима.
„Виши суд у Шапцу, Апелациони суд у Новом Саду и на крају министарка правде Нела Kубуровић целокупан процес су спроводили као по аутоматизму, на основу списа из Турске који не може ни да се прочита. Било је јасно да они уопште не испитују ризике по господина Ајаза нити разматрају шта му се десило пре тога“, додаје Kовачевић.
Наш саговорник додаје да одлука Kомитета неће превише значити Џевдету Ајазу јер су готово непостојеће шансе да Турска преиспита његов случај. Једна од могућности, како кажу упућени, је да Србија исплати Ајазу финансијску одштету. Ако то званични Београд не уради, извесно ће пред судовима у Србији бити вођен парнични поступак.
„Срби су жртвовали мог брата. Немам појма зашто, али жртвовали су га“, каже Есреф Ајаз. „Моја нада је да барем од сада српски народ и правосуђе неће изручивати такве људе.“
Да ли су у игри били политички интереси и дилови између Београда и Анкаре? Да ли је блискост Ердогану плаћена слободом Џевдета Ајаза? И да ли министарка Нела Kубуровић осећа икакву одговорност, да ли размишља о оставци?
На та питања ДW у Министарству правде нису одговорили. Уместо тога обавестили су нас да су примили одлуку Kомитета против тортуре и да ће на њу одговорити у предвиђеном року од 90 дана.
Данас онлајн
