Заиста је несхватљиво, да не употребим тежу квалификацију, како је олако, без званичних реаговања и посебно коментара у средствима јавног информисања у Србији, примљена, али и прећутана изјава америчког државног секретара Џона Керија да се Србија (са још неколико земаља) налази на „линији ватре“ између САД и Русије.
Изјава је уследила управо у време изванредних активности лидера Немачке, Француске, Русије, Белорусије и Украјине да се заустави крвави рат у Украјини. Уместо да се пружи снажна подршка постигнутом споразуму „Минск 2“ и његовој имплементацији кроз појачано ангажовање ОЕБС-а, из Вашингтона стижу узнемиравајуће изјаве које указују на могућност стварања нових кризних жаришта. Помињу се Србија, Црна Гора, Македонија, Косово, Молдавија, Грузија. Управо оне земље где се снажно преплићу и сукобљавају интереси САД и Русије, али додатно и Немачке и Турске. Дакле, у региону који би увео у нову конфронтацију ЕУ и Русију.
Да се не ради о усамљеној и олако датој изјави, већ можда о озбиљним намерама дестабилизације овог региона, говори и чињеница да је неколико дана после ове уследила и изјава Кристине Вармут, подсекретара за одбрану, у одбору за оружане снаге Конгреса, у којој се истиче да би Русија могла кренути на мале земље да их дестабилизује, служећи се „информативним операцијама и техникама које је користила у Украјини“. Само што још не рече, а нас ето да их бранимо јер смо на другој страни „линије ватре“.
Србија је кренула у економски опоравак доносећи веома непопуларне мере штедње, фискалну консолидацију (илити спасавање државе на штету грађана), коначно сређивање стања у јавним предузећима (продај, па не брини, ионако Срби не умеју нити хоће шта да раде), све са циљем да се као створи повољни амијент за стране инвеститоре. У том циљу прихватила је веома ригорозне мере, чак би се рекло диктат ММФ, кроз закључење аранжмана из предострожности. Поставља се, веома оправдано, питање да ли је то довољно да би се инострани капитал запутио у Србију? Није, а ево и зашто.
Снажнији сигнал, али нажалост веома негативан, од свих ових мера владе Србије, па чак и веома хваљене подршке ММФ, потенцијалним инвеститорима шаљу ове две синхронизоване изјаве. Посебно она Керијева да се Србија налази на „линији ватре“ између САД и Русије. Питам се ко ће бити спреман да инвестира у ново потенцијално кризно жариште, поготово ако се ради о гринфилд пројектима. Да ли су овакви ставови и понашање САД били присутни и код представника “Есмарка” у преговорима око преузимања “Железаре”, када није хтео да уложи ни „жуту банку“, а сада хоће менаџмент где улаже једино своје знање па шта испадне? Но и без Керијеве „линије ватре“, потенцијалним инвеститорима је и аранжман са ММФ сигнал, јер где овај „финансијски полицајац“ уђе, то је знак да тамо нешто не функционише како треба. ММФ нема шта да тражи у уређеним државама са здравом економијом.
Познато је да капитал из здравих извора, не онај шпекулативни, иде у оне земље и регионе где постоји, у првом реду, политичка стабилност. То је први и најзначајнији услов. То су алфа и омега и свето писмо којих се придржавају озбиљни инвеститори. Колико се у свету бизниса, посебно у области инвестирања, води рачуна о политичкој стабилности где ће се уложити капитал, говори пример Јапана. Свака њихова већа фирма, окренута спољњем свету, у свом борду директора има стручњака за међународне односе, најчешће пензионисаног дипломату, чија процена политичке стабилности одређене земље и региона је предуслов да се уопште разматрају друга питања везана за исплативост инвестиције.
Јавност у Србији није упозната да ли је било званичног реаговања на ову изјаву Керија. Најмање што се могло очекивати било је да се од амбасадора Кирбија, „доказаног пријатеља“, затражи званично објашњење шта је била намера САД да пошаље у свет такву изјаву. Шта треба да значи та „линија ватре“, каква се то замишља или планира „ватра“, ко ће да је потпали, у чију корист и ко ће да изгори? Каква се то претња или упозорење, свеједно, упућује Србији и због чега? Да ли је то додатни притисак због пријатељских односа и сарадње Србије са Русијом? Да ли су аутори ове изјаве свесни колико она уноси немир код народа и колику нам штету наноси? Па наравно да јесу, али се поставља питање колико је наша влада свесна тих штетних последица и зашто ништа није предузела.
Амбасадор Кирби је био веома активан и комуникативан и на бизнис форуму на Копаонику. Није се устручавао да у свом стилу критикује и даје савете шта је то у Србији добро а шта лоше. Српска јавност није обавештена да га је било ко од бројних учесника (струке, науке и политике) приупитао било шта у вези са том „линијом ватре“. Министар Дачић нешто као узгред саопшти да Кери баш и није мислио нешто лоше са том „линијом ватре“, а од господина Керија не чусмо ни једну реч појашњења те изјаве. Е, па ту смо где смо. Остајемо да живимо са том изјавом, чекајући у незнању шта нам моћни (које не смемо ни да приупитамо) припремају и какве штетне последице нам она може произвести.
Радоман Јовић, НСПМ
