Србија је на европском дну по издвајању за науку – и даље се издваја 0,3 одсто БДП, док Хрватска и Словенија издвајају један одсто, земље ЕУ у просеку око 1,8 одсто, а САД око три одсто БДП, истакнуто је на округлом столу “Може ли Србија без науке” у организацији Центра за демократију.

Наука треба да подстакне економски раст…

Један од најважнијих параметара степена развијености једне државе је и проценат новца из буџета који се издваја за науку, а ту је Србија на последњем месту у Европи, речено је на скупу.

Директор Института друштвених наука Горан Башић рекао је да Стратегија о научно-технолошком развоју (2020) предвиђа да наука подстакне економски раст и кроз запошљавање побољша квалитет живота становништва, али да за остварење тог циља не постоји привредно окружење, неопходна подршка научницима, као ни тржиште на коме ће се вредновати њихови радови.

Памет бежи из Србије

– Ми имамо атмосферу незамерања и недостатка храбрости академске заједнице. Био сам шокиран када је за председника скупштинског Одбора за просвету и науку изабран верски вођа и у томе смо јединствена држава у свету, ако се не рачуна непризната Исламска држава -нагласио је проф. Душан Теодоровић.

– Издвајање за науку у Србији је 15 евра по глави становника. Земље које су нешто урадиле у технолошком смислу издвајају 50 евра по глави становника – нагласио је проф. Драган Ускоковић.