У првом кварталу ове године привредна активност у Србији снажно успорава, па је раст бруто домаћег производа (БДП) био 2,5 одсто, што је најнижи раст од БДП свих 11 земаља Централне и Источне Европе (ЦИЕ), изјавио је данас професор Економског факултета Милојко Арсић.
Он је, на презентацији публикације Kвартални монитор, казао да се наредних месеци очекује убрзанији раст БДП који би на крају године могао да износи око три одсто.
„У првом кварталу подбацила је пољопривреда, а индустријска производња је мања за 1,6 одсто, док је у ЦИЕ порасла за три одсто“, рекао је Арсић.
Узроци успоравања српске привреде у првом кварталу су, према његовим речима, пад производње у Електропривреди Србије „што је последица лошег управљања“, редован ремонт у Нафтној индустрији Србије, смањење производње у фабрици аутомобила Фијат-Kрајслер у Kрагујевцу, увођење такси за извоз на Kосово и увођење квота за извоз челика у ЕУ.
Додао је да сектор грађевинарства и услужних делатности снажно расте, а да су инвестиције у основна средства око 19 одсто, мада би било неопходно, како је навео, да буду око 25 одсто.
Он је казао да постоји структурна неравнотежа, јер је приватна потрошња 70 одсто БДП, а требало би да буде 60 одсто, док државна расте, сразмерно БДП.
„Од 2012. године до 2018. године привреда Србије је расла по стопи од 2,1 одсто, а земаља ЦИЕ по стопи од 3,1 одсто и то заостајање се не смањује“, рекао је Арсић и додао да би за бржи раст требало створити добре услове, не само за страна предузећа већ и за домаћа и предузетнике.
Арсић је оценио да инвестициони пакет од десет милијарди евра, који је најавио председник Србије Александар Вучић у наредних пет година за изградњу националне и комуналне инфраструктуре, здравство и образовање, значи да ће то бити две милијарде годишње или пет одсто БДП.
„У односу на постојеће стање та јавна улагања би се повећала за око 500 милиона евра годишње, такве инвестиције примерене су Србији, а сличне или веће реализоване су и у земљама ЦИЕ“, рекао је Арсић.
Да би се спровео тако амбициозан програм Арсић је рекао да треба унапредити и ефикасност државе, јер су и до сада усвајани такви програми, али су пројекти каснили и коштали су много скупље.
„Неопходно је унапредити процедуру селекције инвестиција, увести праксу јавних расправа и о програму и о пројектима, побољшати квалитет пројектне документације, увести конкурентне процедуре за изборе извођача радова уместо што се намештају тендери и договарају послови, обезбедити најповољније изворе финансирања и увести компетентан и независан надзор“, рекао је Арсић.
У првом кварталу су, како је рекао, настављена побољшања на тржишту рада, јер запосленост и зараде расту, али то није одрживо у дужем периоду јер брже расту од производње.
„Дефицит текућег платног биланса Србије се погоршава дуже од две године што указује да је последица системских фактора, као што је економски неутемељено јачање динара, бржи раст домаће тражње од БДП, па ће дефицит текућег платног биланса ове године износити око 5,5 до шест одсто“, рекао је Арсић.
Истакао је да су резултати фискалне политике на почетку године добри и да је остварен суфицит од 0,9 одсто БДП, а до краја године се очекује фискални суфицит од око 0,5 одсто.
Резултати монетарне политике су, како је рекао, добри јер су каматне стопе ниске и стабилне, а проценат лоших кредита пада, али се „подржава економски неутемељен јак курс динара“.
„Због раста спољних дефицита, платног и трговинскг оцењујем да би интервенције Народне банке Србије требало да буду асиметричне и да се дозволи благо слабљење динара, а спречи његово јачање“, рекао је Арсић.
Извор: озонпресс.нет
фото: Мондо, Горан Сивачки
