Србија недовољно користи повољности споразума о бесцаринском извозу у Русију

ПРОИЗВОЂАЧИ морају под хитно да се удруже да би заједнички наступали на огромном руском тржишту и коначно осетили благодети које нуди споразум о бесцаринском извозу у Руску Федерацију. Овакав став износе наши економски стручњаци, који подвлаче да наш извоз у Русију расте, али не у мери у којој би могао и на начин да ојача нашу привреду.

У старту роба из Србије конкурентнија је за 20 до 30 одсто. Ипак, и даље, далеко више извозимо у ЕУ, него на руско тржиште.

Укупна робна размена Србије и Руске Федерације у прошлој години достигла је 2,71 милијарду долара, са константно присутним дефицитом на српској страни.

– У првих девет месеци 2013. године извоз Србије у Русију бележи повећање од 27 одсто у односу на прошлу годину, док увоз има пад од три одсто – показују подаци ПКС. – Негативан салдо у трговини Србије са Русијом у прва три квартала износи 497,2 милиона долара.

Милан Ковачевић, саветник за страна улагања каже за “Новости” да је оваква ситуација последица неспособности домаће привреде да у већој мери организује извоз. Ту се, пре свега мисли на 100.000 предузетника, где би неко, додаје, требало да извози месо, неко јабуке, трећи шљиве, али они морају да се удруже и наступају заједно.

– Могли би да извозимо храну, али проблем је што немамо прехрамбену индустрију, шанса је и у извозу меса, али је десеткован сточни фонд – истиче Ковачевић. – Друго, Русија се никако не може упоређивати са тржиштем Европске уније, јер ипак географски свака земља увек жели да извози на краћу релацију. То би било као да извозимо на Далеки исток или у Америку. Тренутно једино “Фијат” извози аутомобиле у САД.

ИЗВОЗ САМО СЕДАМ ОДСТО ЕКОНОМИСТА Мирослав Здравковић каже да је Руска Федерација сада постала четврто извозно тржиште након Италије, Немачке и БиХ.
– Пред кризу, 2008. године, извоз у Русију вредео је 374 милиона евра, и чинио је пет одсто укупног извоза, а ове године достићи ће 800 милиона евра, уз удео од око седам одсто у укупном извозу – додаје Здравковић.

Процене Привредне коморе Србије говоре да се до краја године очекује рекордан пласман наших производа на руском тржишту од 1,1 милијарду долара. Дисбаланс у размени и дефицит првенствено су резултат увоза енергената.

– Споразум о слободној трговини између Србије и Русије је јединствен и српским производима отвара врата тржишта од 170 милиона становника Царинске уније Русије, Белорусије и Казахстана – каже за “Новости” Дејан Делић, саветник у Одбору за економске односе са иностранством ПКС. – Јединственост Споразума привукла је и многе стране инвеститоре у Србију. Привреда непогрешиво тражи пут да, уз што мање додатних оптерећења и намета, реализује профит. Трговинске односе Србије и Русије карактерише сталан раст српског извоза и то производа високог степена прераде, увоз енергената и сировина.

Србија, додаје Делић, користи преференцијални третман, бесцарински извоз, тј. стартну ценовну, конкурентну предност производа, у односу на друге увозне, на тржишту Царинске уније Русије Белорусије и Казахстана у складу са капацитетима и могућностима.

Новости