Копенхаген – Код нас је рад изузетно скуп, практично најскупљи у Европи – понављају Данци странцима у готово сваком разговору. „Зато морамо да направимо најбољи производ који можемо да продамо по најбољој цени”. Овом реченицом осликавају успех своје пољопривреде, јер постижу за петину веће цене од просека Европске уније.
У Данској просечна зарада достиже око три хиљаде евра, а дажбине на плате на које се они жале из свег гласа су 50 одсто.
Данци с поносом истичу да је пољопривредно прехрамбени сектор један од најважнијих. У њему је запослено 140.000 људи, а извозом ових производа годишње зараде 14 милијарди еврашто је свега десетак одсто укупног извоза. Ипак, пољопривреда чини само три одсто њиховог БДП-а.
Упркос овдашњем увреженом мишљењу да данска држава финансијски обилно помаже пољопривреду то није тачно. Штавише у њиховом буџету није предвиђена ни једна једина круна за то. На новац могу да рачунају само из буџета ЕУ и то је око 700 милиона евра годишње.
– Ми смо, вероватно, једина земља која је против аграрних плаћања из било ког буџета, већ смо за конкуренцију. Директна плаћања по хектару само непотребно подижу вредност земљишта – каже Рене Кристиансен, председник Комитета за храну, пољопривреду и рибарство данског парламента.
У овој земљи је обрадиво 60 одсто земље или укупно 2,5 милиона хектара. Цена земљишта је у просеку око 20.000 евра по хектару, а просечни посед је 65 хектара.
Иако кажу да њихових 5,5 милиона становника храни чак 15 милиона људи то заправо чини само 40.000 фармера. Смањење броја оних који се баве пољопривредом није ни њих заобишло, јер су 1970. године имали 140.000 фарми. У међувремену и величина поседа се утростручила.
Интересантно је да само 10.000 фармера чине они који се рачунају да раде овај посао са пуним радним временом, а да су остали оно што би ми рекли викенд земљорадници. А на питање шта се то у пољопривреди може радити само два дана у недељи одговарају да су то ратарство или органска пољопривреда. На образовање се пуно полаже па тако баш сви фармери заврше пољопривредну школу.
Фармер се у Данској не постаје наслеђивањем поседа, већ преузимањем фарме још за живота родитеља. Држава високим порезима на наслеђивање поседа практично принуђава наследнике да фарму купе од родитеља узимајући кредит на 30 година. У овој земљи пољопривреднике кредитирају специјализоване кредитно штедне задруге код којих је камата на краткорочне зајмове око 2,5, а на дугорочне четири одсто. Криза је и код њих у овој области узела данак па се жале да теже долазе до обртног капитала. Данска је референдумом изабрала да остане верна својој монети круни што је имало своју цену, јер се фармери жале да им је задуживање у швајцарском франку – појело зараду.
Који је најважнији дански пољопривредни производ? Свиња. Годишње произведу 25 милиона товљеника, а продају је на свим континентима. Тренутна откупна цена коју добије фармер је 1,66 евра по килограму.
Подсећања ради Кнежевина Србија је пре 150 година свињама снабдевала велику Аустроугарску, а данас утовимо тек 3,5 милион товљеника и постали смо увозници овог меса.
Целокупна производња или тачније 90 одсто свиња у овој земљи закоље се у једној јединој кланици „Данској круни”. Питање монопола се не поставља ни у овом случају, као и код практично једине млекаре „Алефуд”, јер се сви прерађивачи стриктно придржавају регулативе ЕУ у овој области.
Удружења фармера или нама ближе речено задруге веома су јаке у овој земљи. На пример, власник поменуте кланице је задруга која постоји већ 125 година, а њени чланови су 9.000 фармера. Принцип одлучивања од кога се не одступа је један фармер један глас, без обзира на то да ли он годишње произведе 3.000 товљеника или 100.000.
Власници комплетне прехрамбене индустрије у Данској су фармери преко својих кооператива. По истом принципу ради и њихова саветодавна пољопривредна служба која се издржава од продаје компјутерских програма и других услуга истим тим фармерима. На тај начин годишње „обрну” чак 80 милиона евра.
Данска је и светски лидер у производњи крзна од визона и годишње на тај начин зараде чак милијарду евра.
Јована Рабреновић
Политика
