Данас је своје школовање започело 65.510 ђака првака, а то је у Србији најмањи број откако се води статистика. у Србији. У септембру 2000. у први разред пошло готово 20.000 ученика више.

Ове године у први разред основне школе креће 65.510 ђака, а то је чак 3.090 мање него прошле, показују поражавајући подаци Министарства просвете.

Број првака смањује се из године у годину, па је тако у септембру 2000. у школске клупе село 19.716 првака више него сада, што је разлика од око 700 одељења.

Министар просвете Младен Шарчевић каже да ће због све мањег броја ученика многе школе, нарочито на селу, бити затворене или спојене. Према његовим речима, ни наредних година не може се очекивати боља демографска слика, иако Влада спроводи мере за раст наталитета.

У 202 београдске основне школе данас креће 16.744 првака. Највише првака има у општинама Нови Београд (2.210), Земун (1.769) и Чукарица (1.766), док ће најмањи број деце први пут сести у школске клупе у Сопоту (174), Барајеву (213) и Савском венцу (350). “Као и прошле године, највише првака примиће ОШ “Никола Тесла” у Винчи, њих 285, док на територији Београда најмање нових ђака има школа ‘Милорад Лабудовић – Лабуд’, Барошевац, Лазаревац, њих 14.

Министар то тумачи приликама из блиске историје, као последицу ситуације из деведестих година, мада смо почетком двехиљадитих, када су те генерације стасале за школу, имали десетине хиљада првачића више него данас.

Број ђака првака падаће и наредних година из простог разлога што се у Србији сваке године рађа све мање деце. Прошле године је у нашој земљи рођено је 64.894 деце, што значи да ћемо 2024. године имати максимално толико ученика првих разреда.

Он додаје да је најгора ситуација у селима Србије, где има најмањи број ђака, па је неопходно да се школе затварају.

– Радимо нови пројекат због малог броја ученика, па ћемо децу из многих села преместити у друге школе где има више ђака и где су самим тим педагошки услови бољи. Објекте који свакако остају празни искористићемо за ђачки туризам. Тако ће омладина која живи на селу имати посла и добиће мотивацију да заснива породицу и остане у свом завичају. На тај начин вратићемо циклус и покушаћемо да допринесемо бољој демографској слици у сеоским срединама – најављује министар.

Из школа кажу и да је све мање ђака због тога што је положај родитеља, пре свега мајки, у друштву све гори и гори, што претпоставља да је пре десет, педесетили стотину година, када је било много више деце, био знатно бољи.

Председница Форума основних школа Радмила Додић каже да је ова црна статистика директна последица опште социјалне, економске и политичке несигурности којој су људи у Србији већ деценијама изложени.

– Без социјалне и економске сигурности нема ни рађања деце, па отуд из године у годину имамо све више празних клупа. Једноставно, стање у земљи нам је дуго било такво да не мотивише стварање породице, а и они парови који се одлуче за дете обично се задржавају на једном. Такође, све више људи нам одлази у иностранство, па како је тамо ситуација у материјалном смислу доста боља и стабилнија, они у тим земљама рађају и школују децу. Оно што је најгоре јесте чињеница да ће овај тренд пада броја ђака трајати још годинама и да ће нам клупе из године у годину бити све празније – каже Додићева.

Председница Уније синдиката просветних радника Јасна Јанковић каже да број деце у једној држави само говори о томе какав статус су у њој имале мајке.

– Једноставно, дете је неодвојиво од мајке, па кад променимо однос према мајкама у Србији, биће и више деце. Ми смо држава пуна јединаца, што је некад у Србији било незамисливо. Дакле, и она жена која се одлучи да роди, кад се суочи са свим потешкоћама после тога, наравно да јој више не пада на памет да роди још једно дете. Е зато нам број ђака првака из године у годину пада, а биће нам још горе – каже она.

мондо.рс, Вестионлин