Иза приче о истраживању руде никла и његовој даљој експлоатацији на три локације у Србији (Врњачка Бања, Мокра Гора, Топола) крије се, према мишљењу академика Видојка Јовића, жеља да се на тим местима складишти опасни отпад!

– Није у питању руда, већ се ту разне игре играју, као што је на пример одлагање опасног отпада који би се довозио из белог света – каже академик Јовић, иначе професор геохемије, који је још 2005. заједно са осталим академицима Српске академије наука и уметности и представницима локалне самоуправе приморао тадашњу Владу Србије да повуче сагласност коју је за истраживање руде никла у Мокрој Гори добила британска компанија “Јуропијан никл”.

Он додаје и да га нарочито збуњује што се спомиње улагање чак 1,2 милијарде евра у истраживање нечега што је одавно познато јер се, како каже, још од 1904. године зна за постојање налазишта никла у Србији, “па ипак никоме није пало на памет да се петља у то”.

Јовић истиче да му је нарочито жао што су у цео пројекат умешани и неки његови бивши студенти.
– Ја сам у лабораторији радио са малим количинама руде никла, око 10 грама, и велике сам невоље видео са сумпорном киселином. Такође, цистернама превозити сумпорну киселину из Бора до Врњачке Бање или до Мокре Горе, по нашим путевима, то је чиста лудост – каже Јовић.

На оптужбе људи из “Србија никла” да се њиховим истраживањима противе појединци из личних интереса, он одговара да он има све што му треба у животу.

– Могу да кажу да имам стан у Врњачкој Бањи. Ма баш ме брига, ја тај стан могу и да продам – каже Јовић.