Србија од почетка светске кризе увећала спољни дуг за више од десет милијарди евра!

Проблем са огромним дуговима и новим задуживањем државе на све стране, ако је за утеху, није само наш „специјалитет”. Од почетка светске економске кризе, па до средине 2013. године укупан дуг свих држава света увећан је за чак 40 одсто и достигао је незамисливих 100.000 милијарди долара. Ове податке саопштила је Банка за међународна поравнања.

– Од почетка финансијске кризе државе су активно позајмљивале средства да би извукле своје привреде из рецесије. Управо су владе, централне, регионалне или локалне, биле највећи емитенти дуга – изјавили су званичници ове банке, а пренеле светске агенције.

У исто време, слично је било и код нас. Криза није постала наша шанса, како су то неки из власти оптимистично говорили 2008. Према подацима економисте Мирослава Здравковића, уредника портала „Макроекономија.орг”, претходна влада задужила је Србију за 6,84 милијарде евра, а ова, техничка, до краја октобра дуг је повећала за још 3,83 милијарде. „Цех” кризног задуживања – више од десет и по милијарди евра.

Укупно, званична државна статистика показује да је на крају 2013. године јавни дуг Србије износио 20,08 милијарди евра, да је наша привреда дуговала банкама 18,95 милијарди, а становништво 5,8 милијарди евра. Према последњим подацима, јавни дуг већ је нарастао на 20,398 милијарде евра.

Горан Николић, економиста Института за европске студије, сагласан је да је проблем високог јавног дуга европски и светски проблем, а не само наш.

– Раст јавних дугова велики је проблем европских земаља од почетка светске кризе, а и наш јавни дуг ће наставити да расте. У ситуацији када падну и производња и ниво зарада, сви то настоје да надокнаде новим задуживањем. Због тога од почетка 2009. године ми имамо годишњи раст дуга у просеку 2,4 милијарде евра. Толико нам недостаје да бисмо прегурали сваку годину – објашњава Николић.

Јасно је да није о тренду који је завршен и да ће наша држава у наредном периоду морати да настави да се задужује. Осим новца који се обезбеђује међудржавним споразумима, попут оног са Емиратима, сигурно је да ће Србија наредних година новац тражити и на светском финансијском тржишту. А имајући у виду наш незавидан кредитни рејтинг, најважније је по којој цени ћемо то чинити. Шта предвиђају брокери?

– Извесно је да ћемо у годинама пред нама имати проблема да јавне финансије одржимо стабилним, а колико ће бити потешкоћа зависи од два фактора. Најпре, нова власт ће морати да покаже истинску спремност на реформе што ће се веома брзо пресликати и на наш кредитни рејтинг и друге показатеље које сагледавају улагачи. Друго, уколико се настави опоравак светске економије убрзо ће се повећавати кључне каматне стопе што ће имати директан утицај на висину нашег дуга јер је извесно да се наша економија неће опорављати истом брзином – сматра Ненад Гујаничић из брокерске куће „Вајз брокер”.

Нимало оптимистично када је реч о цени по којој ћемо се задуживати. На нашу констатацију да се јефтинији зајмови можда могу обезбедити међудржавним аранжманима, попут недавног са Уједињеним Арапским Емиратима којим је обезбеђено милијарду долара повољног кредита, он одговара:

– Када су у питању разни аранжмани као што су арапски кредити, њих не би ваљало да посматрамо изоловано односно само кроз висине каматне стопе. Све те уштеде ће вероватно да испливају на неком другом месту јер у сваком међудржавном односу постоји искључиво економски интерес који може бити завијен у другој форми – закључује Гујаничић.

И док ће јавни дуг Србије наставити да расте, Мирослав Здравковић нас подсећа на један истовремени, али занимљив тренд у нашој економији – дуг привреде и становништва према банкама се смањује!

– У новембру је, у односу на октобар 2013. године, јавни дуг повећан за 207 милиона евра, али је дуг привреде смањен за 187 милиона евра, а становништва за 18 милиона – објашњава Здравковић.

Привредници по потврђују. У Унији послодаваца Србије која окупља велики број предузећа наводе да је међу њиховим чланством тренд што мање задуживање и то само у ситуацији када је потпуно сигурно да ће им посао који финансирају на тај начин донети зараду.

– Уколико нису сто посто сигурни у то, добри предузетници се данас неће задуживати и неће ризиковати – објашњава Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца Србије.

Он, међутим, каже да је на смањено задуживање предузећа утицало и то што нам привредна активност из године у годину опада, па је логично да се мање задужују код банака.

– Највећи део дуга предузећа у Србији су направила пре кризе или на њеном почетку и након тога задуживање је почело да посустаје – наводи Рајић.

——————————————————- 

Задуживање – 61,7 евра у секунди

Рачуница економисте Мирослава Здравковића показује да је у новембру 2013, у поређењу са новембром 2012, јавни дуг повећан за 1,94 милијарде евра. То значи да је у том периоду растао по 61,7 евра у секунди.

– Јавни дуг је тада растао по 61,7 евра, а становништва по 3,75 евра у секунди. Привреда је смањивала дуговања. Укупан дуг ова три сектора растао је по скромних 13,8 евра. Кажем скромних, јер је знао да се увећава и по 131 евро по секунди у 2007. или по 149,6 евра у 2008. – објаснио је Здравковић.