Српски тренд одласка високообразованих кадрова сустиже и све масовнија миграција квалификоване радне снаге, а земља остаје без неопходних занатлија попут електричара, зидара, керамичара, тесара, столара, возача, али и пекара, кувара, собарица…
пиxабаy.цомФото: Илустрација
Најпожељније одредиште су им земље западне Европе где су далеко боље плаћени, али све чешће одлазе и у комшилук, нарочито на хрватско и црногорско приморје током туристичке сезоне.
Грађани Србије у потрази за послом највише иду ка Швајцарској, Немачкој и Аустрији, али и САД, износи за “Вести” податак из великог “Нетворковог” истраживања Милош Турински, представник за медије Инфостуда, највећег српског сајта за запошљавање.
- Радници из Србије често иду и ка скандинавским земљама, и то углавном возачи и медицинске сестре. Иначе, медицинским сестрама српска служба за запошљавање организовала је учење немачког језика за одлазак на рад у ту земљу – прича наш саговорник.
Турински појашњава да има и доста сезонаца, ниже квалификованих радника из Србије и БиХ који иду ка црногорском и хрватском приморју да буду помоћни радници. Додаје да сада кувари и конобари највише иду у комшилук, јер српски послодавац не може да парира онима на Јадрану.
Боље и у комшилуку
- Такође наши људи одлазе да раде у аутомобилској индустрији Чешке и Словачке. Иду и зидари, али они су неретко због безвизног режима три месеца на раду у иностранству, па три месеца у Србији, и тако укруг – каже Турински.
Осим преко огласа на Инфостуду и у Националној служби за запошљавање, српски радници посао налазе и уз помоћ пријатеља. Преко Националне службе за запошљавање најчешће српски квалификовани кадрови иду у Немачку, Португал, Словенију и Хрватску.
Наиме, и Словенија и Хрватска суочене су са одливом становништва, па су као и Мађарска, Пољска, Румунија и Бугарска ове године повећале дневнице за 20 до 40 одсто да би задржале своје и привукле занатлије из сиромашнијих држава.
Неки радници причају да послодавци у ЕУ не жале да плате од 250 до 500 евра онима који им доведу квалификовани кадар. У томе успевају, јер српски радник у просеку заради до 400 евра, а на Западу добије неколико пута већу и редовну плату.
Сеоба грађевинаца
У Грађевинској комори Србије (ГKС) наводе да им недостају сви профили, као и да је просечна старост грађевинара 55 година и тешко их је наћи.
- Годинама смо упозоравали да ћемо доћи у ситуацију да нема ко да одржава инфраструктуру, путеве, термоелектране, мостове – указао је потпредседник ГKС Горан Родић, додајући да недостатак занатлија утиче и на поскупљење станова у Србији.
Невероватно је да се на бироу рада у Србији као незапослено води чак 95.000 занатлија, највише тесара, зидара, месара и пекара, шнајдера и тапетара, а да су послодавци ове године тражили 9.000 радника и муку муче да пронађу кадрове. То би могло да укаже да многи раде на црно у земљи или повремено и у иностранству.
Немачка српска мајка
Kвалификовану радну снагу најбоље плаћају немачки послодавци, минимум 1.600, па до 2.800 евра. У Хрватској помоћне раднике у туризму плаћају од 600 евра, а у Црној Гори између 350 и 400 евра. Радници кажу да уз редовну исплату имају обезбеђен стан и храну.
Отимање за сиротињу
Хрватски “Вечерњи лист” наводи да више од милион Украјинаца попуњава празнине на пољском тржишту, да Молдавци долазе у Румунију и Бугарску, а за Србе се туку Словаци, Чеси и Мађари.
- Најсиромашније чланице ЕУ Бугарска и Румунија доводе раднике из Вијетнама, Индије, Турске, Непала, Kине, Марока и Бангладеша, док државе које могу да плате више стимулишу суседе – наводи лист.
Д. Декић – Вести