Србија: Општине које су победиле Вучића

Иако је победила у већини општина и градова, политичком цунамију Српске напредне странке и њеног лидера Александра Вучића, одолело је неколико локалних самоуправа које су напредњаци желели да преузму.

Опозициона власт у односу на републичку опстала је у Новом Београду, Босилеграду, Пироту, Параћину, Свилајнцу, Чајетини и још неким општинама, а грађани у њима нису подлегли предизборном пресингу владајућих партија и медијском линчу њихових лидера.

Једна од локалних самоуправа, које су успеле да одоле налету листе окупљене око Српске напредне странке предвођене Александром Вучићем, је општина Параћин у којој је Саша Пауновић, по трећи пут за редом изабран за председника, предводећи листу Демократске странке, Нове странке, Либерално-демократске партије и Заједно за Србију.

Он за Радио Слободна Европа каже да је његов тим поново добио поверење грађана захваљујући одговорном односу према свом граду у претходним мандатима, мада како наглашава, то није било лако у условима медијске блокаде опозиционих општина и даноноћне пропаганда Вучићеве листе.

“Прво морам рећи да је било јако тешко баш због медија на државном нивоу, који су имали веома велики проценат заступљености СНС и кампање коју је та странка водила овде на локалу. Тако се практично није видело ко су њихови локални кандидати, па ови избори бар у Параћину, нису били избори између кандидата листе на којој сам био ја и кандидата листе СНС. Упркос чињеници да је носилац те листе био Алексанадар Вучић, добар део грађана је успео да препозна да су на њииховој листи неки локални кадрови, а не лидер СНС и тако смо успели да добијемо већину гласова грађана”, каже Пауновић.

И у општини Чајетина, четврти мандат за редом освојио једосадашњи председник Милан Стаматовић.

Стаматовић, који је овога пута предводио листу Српске народне партије, Демократске странке Србије и Партије уједињених пензионера Србије, каже за наш програм да је формула успешног вођења локане самоуправе искрен и поштен однос према бирачима, доследност и принципијелност, а пре свега посвећеност раду за добробит својих грађана, која мора бити видљива на конкретним резултатима.

“Они то виде и најбоље осећају по инфраструктури и по буџету општине који је од када смо ми на челу увећан сто пута. Када смо први пут дошли на власт, износио је 200.000 евра, а данас је буџет Општине Чајетина 20 милиона евра. Значи једна мала општина са 15.000 становника заради и направи буџет као једна много већа суседна општина Ужице, која има 85.000 становника, а приближан буџет. Повећали смо помоћ свим угроженим категоријама становништва, старим и немоћним лицима, повећали подстицаје пољопривреди, стипендираи школовање младих кадрова, а поред свих тих локалних тема на којима смо радили, морали смо и да штитимо и државну имовину од немара и небриге државних функционера”, наглашава Стаматовић.

Социолог Зоран Стојиљковић сматра да су за одбрану политичке независности у локалним самоуправама неопходни транспарентан рад без корупције и кадрови који свакодневно комуницирају са својим суграђанима.

Он за Радио Слободна Европа каже да уз те предуслове, локални политичари са добрим рејтингом и биографијом, могу да превазиђу све предности које у старту имају владајуће странке на изборима.

“Једноставно, ови резултати говоре да и поред такозваног политичког цунамија и коришћења свих предности које има владајућа странка или коалиција, имајући у виду и предност у медијима, ресурсима, новцу који постоји и жељи да се добију и локална и покрајинска власт, уколико имате утемељене јаке личности у своју структуру, уколико имате људе који имају интегритет и подршку своје средине, људе са именом и презименом, чистом биографијом и претходним добрим резултатима, онда су могући овакви феномени да у такозваној политичкој провинцији опстану опозиционе власти”, каже Стојиљковић.

Његове наводе потврђује и наш саговорник из Чајетине, који се, према сопственим речима, никада није крио иза имена лидера или странке, већ је у први план истицао своје име и презиме управо због тога што је својим суграђанима “увек смео да погледа у очи”.

“Ја сам сваки пут излазио на изборе као Милан Стаматовић и нисам се крио иза политичких лидера. У мањим срединама много слабије пролази политички маркетинг, већ морате свакодневно да радите и да се стално доказујете”, каже Стаматовић.

Његов колега из Параћина сматра да је веома важно да политичари испуњавају предизборна обећања, а не да им она служе само за остваривање политичких циљева и обезбеђивања привилегија, “што уз пар часних изузетака представља правило у домаћој политичкој арени”.

“Ми се трудимо да испунимо обећања која дајемо људима. Дакле, уколико у изборној кампањи кажемо да ћемо у наредне четири године урадити одређене водоводе, канализационе колекторе, улице и путеве у граду и у селима, ми то заиста и учинимо када добијемо поверење грађана. Тако грађани у целом овом хаосу српске политичке сцене препознају да постоје неки локални политичари који држе реч и не испаљују лепа предизборна обећања, већ говоре о решавању конкретних проблема”, наглашава Пауновић.

То по Стојиљковићу значи да би бирач, у локалним самоуправама требало да гласа искључиво за кандидате од угледа, који су показали ауторитет и самосталност у односу на партије у оквиру којих делују и што опстају на поверењу својих суграђана који то непогрешиво могу да препознају.

“То значи да људи гласају за кандидате чију биографију знају и знају да се тај кандидат није нашао на листи само вољом и милошћу одређене политичке централе, даг а грађани знају и процењују његову квалификованост, лични и политички интегритет и ауторитет. У супротном, овај доминантни систем који имамо, у коме власти падају као куле од карата, заснива се на партијским миљеницима произведеним у кругу двојке, који својом биографијом и кредибилношћу не заслужује да се нађе на функцији, него неком врстом страначког или коалиционог договора и који својом политичком биографијо показује да му није претерано стало до те средине, него је доживљава као једну од станица усвојој политичкој каријери. Ко је одговоран према повереном послу, успешно комуницира са грађанима и подлеже јавном интересу, тај има шансе да уради ово што су поменути градоначелници урадили”, закључује Стојиљковић.

Бранко Вучковић, Слободна Европа