Од када је из околине Блаца 1990. године извезена прва пошиљка органског шумског воћа на европско тржиште Србија није много напредовала у подстицању и ширењу органске производње. Бар не онолико колико су успеле многе друге државе у ЕУ. И мада су јој аналитичари давали велике шансе за успех она чини тек 0,28 одсто укупно коришћеног пољопривредног земљишта у нашој земљи. Органски усеви узгајају се на око 10.000 хектара, показују последњи статистички подаци. Поређења ради то је тек половина површине коју, рецимо, обрађује Пољопривредни комбинат Београд.
Ивана Симић, генерална секретарка Удружења произвођача „Сербиа органика” каже да субвенције у овом прехрамбеном сектору нису повећане и да је 2.800 динара (по хектару) и даље минималан подстицај у односу на друге државе.
–Истина је да смо прошли боље у односу на конвенционалну производњу јер добијамо 40 одсто више новца по хектару. Али то је и даље мањи износ него прошле године јер је држава, генерално, драстично смањила субвенције. Сада неће бити ни регресирања горива што нас такође доводи у све гори положај – каже наша саговорница.
Она указује и да држава води погрешну политику при одређивању субвенција у сточарству и да су многи произвођачи зато изгубили шансу да добију новчану помоћ.
– Субвенције које нам држава даје по грлу су одличне, али само на папиру. Услове не може практично нико да испуни. Погрешно су изједначени органско и конвенционално сточарство па се од произвођача тражи, рецимо, да поседују квалитетна приплодна грла. Међутим, таква грла, по закону, нису ни пожељна у органској производњи већ се управо супротно препоручује узгајање аутохтоних сорти животиња – објашњава Симић. Она каже да је овај сектор производње хране на светском нивоу порастао четири пута за 12 година и да није бележио пад ни у време економске кризе.
– Потражња је све већа и Србија би такве прилике морала боље да искористи. Та храна доноси додату вредност јер расте свест потрошача о значају здраве исхране – сматра наша саговорница.
Истог мишљена је и професор Миладин Шеварлић који каже да имамо више од 420.000 некоришћеног земљишта на коме нису употребљавани минерално ђубриво и хемијска средства заштите. Те површине могу брзо да се преведу у органске парцеле без чекања периода конверзије (период превођења земљишта са класичне на органску производњу) од три до пет година.
– Предлагао сам да 100.000 хектара земљишта у једној години сертификујемо за органску производњу. Тим потезом отворили бисмо 200.000 нових радних места. Али то нико не узима озбиљно, ми смо опседнути страним инвестицијама – каже наш саговорник.
Он сматра да је добра вест то што се све више великих произвођача опредељује за органску производњу што у перспективи може да покрене извоз. Међу њима су компаније „Глобал сид” и „Здраво органик” из Селенче, први већи произвођач органског поврћа. У завршној фази сертификације је и фирма „ Еко Агри” из Беле Цркве за органску производњу на 2.500 хектара. Као проблеме у овој производњи он наводи компликовану папирологију, недостатак квалитетне воде за наводњавање у појединим крајевима као и то што немамо специјализованог произвођача само за органско семе и саднице.
Међу државама ЕУ у органској производњи највише је одмакла Аустрија али је, истиче, највећи стратегијски искорак начинила Данска која је прошле године дала званичну пројекцију да ће, у наредних 25 година, целокупну пољопривредну производњу превести у органску. Немци су са друге стране највећи потрошачи. Како је недавно објавио Еуроактив органска производња у ЕУ наставља да расте и заузима 10,3 милиона хектара или 5,9 одсто искоришћеног пољопривредног земљишта. Шпанија, Италија, Француска и Немачка имају органску производњу на по више од милион хектара.
Статистика показују и да су газдинства са органском производњом у просеку већа од оних где се производи на традиционалан начин.
Унија је прву законску регулативу о органској производњи донела још 1991. године а убрзо усвојила и прве прописе о субвенцијама у оквиру агроеколошких мера подршке. Појава болести „лудих крава” 2001. године била је велика прекретница и замајац за интензивнији раст производње органских намирница.
Најмањи узгој поврћа
У Србији се органском производњом хране бави око 1.800 произвођача а из наше земље највише се извози органско воће за прераду углавном малине, купине, јабуке, вишње крушке… Вредност укупног извоза процењује се на око 10,7 милиона евра што је, рецимо, 20 пута мање од извоза малине.
Према последњим доступним подацима из 2014. у органском узгоју најзаступљенија је ратарска производња са 70 одсто (укључујући ливаде и пашњак), воћарска производња која заузима 28 одсто површина док се поврће гаји на свега два одсто укупних парцела.
Органска производња и прерада су сектори са пуно ограничења и забрана. Рецимо није дозвољена употреба генетички модификованих организама, синтетичких средстава за заштиту и исхрану биља, вештачких боја, заслађивача, појачивача укуса, конзерванса… Такође, ограничена је употреба адитива у преради и антибиотика у сточарској производњи.
Аутор: Ивана Албуновић, Политика
