Србија ни након осам месеци није скинута са „црне листе“ земаља са „системским мањкавостима“ у борби против тероризма и прања новца Међудржавног тела за борбу против прања новца (ФАТФ), јавља Инсајдер.
На тој листи Србија се први пут нашла у фебруару ове године, а упркос тврдњама представника власти да су у међувремену испуњене све препоруке ФАТФ, процена овог тела, након ревизије у јуну и сада у октобру, остала је иста – Србија и даље представља ризик за међународни финансијски систем. Са „црне листе“ су у међувремену скинути Ирак и Вануату, док је Србија и даље у друштву Етиопије, Гане, Сирије, Пакистана…
Нови извештај о напретку у примени препорука за спречавање прања новца и тероризма у 11 високо ризичних земаља, међу којима је и даље Србија, ФАТФ је завршио 19. октобра. У њему се наводи да је од фебруара ове године, Србија направила напредак али се констатује да нису отклоњени сви стратешки недостаци у спречавању прања новца и финансирања тероризма. Уз подсећање на то да су се највиши званичници Србије обавезали да ће се посветити уклањању недостатака у систему и применити дате препоруке, ФАТФ у новом извештају инсистира на доказима да су прихваћена правила примењена у пракси.
Наводе да би Србија требало између осталог да у пракси почне са применом механизма спречавања прања новца и борбе против финансирања тероризма у односу на адвокате и да пружи доказе да се примењују санкције у овим преступима.
Србија према мишљењу ФАТФ треба да докаже да надлежна тела имају правовремени приступ подацима власништва над фирмама, који морају да буду адекватне, тачне и актуелне.
Као примери где је Србија напредовала од фебрура наводе се бољи рад на представљању “националне процене ризика” и демонстрација примене прописа у виду покретања процеса због прања новца.
У јуну са „црне листе“ скинути Ирак и Вануату, али не и Србија
Међународне стандарде Међудржавно тело за контролу и спречавање прања новца (ФАТФ) донело је још 2012. године, а Србија се обавезала на њихову примену. Упркос томе што је држава за прилагођавање имала чак шест година, процес није завршен. То је и разлог због којег је Србија нашла на спорној листи земаља, након контрола које су спровођене у периоду од 2014. до 2016. године.
Под “присмотру” ове међународне организације Србија је стављена у фебруару 2018. године. Крајем јуна ФАТФ је ревидирао листу земаља које представљају ризик за међународни финансијски систем, након чега су са ње скинути Ирак и Вануату али не и Србија.
У свом извештају од 29. јуна ФАТФ је навела да су направљени помаци али да поједине препоруке које су истакнуте и у извештају из фебруара месеца, попут успостављања бољег надзора над адвокатима, неопходности праћења политички експонираних лица и електронских трансфера новца у складу са ФАТФ стандардима, нису примењене.
Србија је у међувремену усвојила неколико измена и допуна закона по хитном поступку управо због захтева ФАТФ. То међутим, по оцени овог међудржавног тела није довољно.
На “црној листи” и због случаја Шарић
Након то се вест први пут појавила у фебруару ове године, прва реакција представника власти је била ћутање. Како је Инсајдер писао, кабинет премијерке Ане Брнабић је тада забранио члановима Владе Србије да коментаришу вест да је Србија стављена на листу земаља с недостацима у систему борбе против прања новца. Новинари Инсајдера покушали да добију одговоре на питања како је дошло до тога да се српски систем за спречавање прања новца нађе у рангу са Етиопијом, Ираком, Сиријом од Министарства финансија. Они се међутим, тим поводом никада нису огласили.
Премијерка Ана Брнабић је о овом проблему проговорила тек након неколико недеља. На питање Инсајдера због чега се Србија нашла на „црној листи“ премијерка је уместо одговора изнела оцену да је таква одлука политички мотивисана, и да су САД биле те које су инсистирале на томе да се усвоји извештај према којем је Србија несигурна земља у овој области.
Неколико месеци касније, гувернерка НБ Јоргованка Табаковић је понудила другачије образложење.
Она је почетком јуна рекла да је највећи проблем због ког се Србија нашла на тој листи било касно подношење кривичних пријава за злоупотребе положаја, између осталог и прања новца у одређеним банкарским аферама, првенствено у “случају Шарић”.
Иако су и гувернерка и премијерка истакле да су у међувремену исправљени сви недостаци и усвојено шест закона, статус Србије као ризичне земље до данас није измењен.
Контрола мора да буде ефикасна, а не само слово на папиру
ФАТФ је најважнија међународна институција за спречавање прања новца и финансирања тероризма. Бивши директор Управе за спречавање прања новца Александар Вујичић је раније за Инсајдер рекао да је стављање Србије на спорну листу велики проблем за земљу.
Он је објаснио да се примедбе ФАТФ односи суштински на то да примена мера контроле мора да буде ефикасна, а не само слово на папиру.
Вујичић је оценио да је надзор ФАТФ-а резултат “нарушеног система на институционалном нивоу – урушене Управе за спречавање прања новца из које су отишли квалитетни људи, непостојања адекватне међународне сарадње и неразвијености институција као што су правосуђе, тужилаштво, полиција”
