Ове године Србија ће морати да плати чак 276,9 милиона евра за кредите узете у време СФРЈ током седамдесетих и осамдесетих година.
Злобници би рекли да је дошло време да окајемо грехе родитеља и њиховог удобног живота за време владавине Јосипа Броза Тита. Истина јесте да ће ове године ионако танка државна каса бити смањена за скоро 300 милиона евра, а због зајмова старих више од 40 година које је узимао тадашњи премијер Веселин Ђурановић.
У питању је, иначе, највећи кредитни намет који ове године Србија мора да плати после њених обавеза по основу државних хартија од 289,2 милиона евра, нагласили су у Народној банци Србије.
Обавезе према кредиторима из периода СФРЈ нису отплаћиване од маја 1992. до априла 2002. Споразуме о њиховом регулисању Србија је од 2001. до 2005. закључила са Париским и Лондонским клубом као и са Светском банком, док је за обавезе према Европској инвестиционој банци потписала споразум са ЕУ.
Реч је о кредитима из седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века које смо добијали од Париског и Лондонског клуба, али и Светске банке и Европске инвестиционе банке. Укупне обавезе према њима износиле су око 8,8 милијарди евра, а ове године на наплату доспева 276,9 милиона евра, кажу у централној банци.
– Највише треба да вратимо Париском клубу – 103,6 милиона евра, затим Светској банци 74,7 милиона, Лондонском клубу 53,8 милиона евра и ЕУ 44,7 милиона евра – потврђују у НБС.
Колико је издатак од 276,9 милиона евра у овој години терет за буџет Србије, говори рачуница да се за толики новац могло саградити чак 110 обданишта. Овај износ једнак је и укупним уштедама које је државна каса остварила по основу увођења солидарног пореза на плате лекара, професора и државних чиновника.
Најмање задужење у време Милошевића
Економиста Млађен Ковачевић каже да је дуг државе до 1978. био скроман, али да је тада почео да расте, и тако све до 1983. У годинама које су долазиле кредита је било све мање.
– За време Слободана Милошевића земља се задужила свега 400 милиона евра. Тада је кредите било могуће добити само од Кине и Кувајта, а веће задуживање су онемогућиле санкције. Нису отплаћиване многе спољне обавезе, али председници влада у време Милошевића – Радован Божовић, Никола Шаиновић и Мирко Марјановић нису имали ни много прилика да узму кредите из иностранства – рекао је Ковачевић.
У протеклих осам година јавни дуг Србије скочио је за 16 милијарди евра, са 8,7 милијарди, колико је износио 2008. на почетку мандата Мирка Цветковића, на актуелних 24,8 милијарди. Укупна задужења почела су да расту 2008. Пре тога, владе Зорана Ђинђића, Зорана Живковића и Војислава Коштунице успевале су да дуг државе чак и смање.
Вестионлине
