Србија по инфлацији пета у Европи, расту цена највише допринели спољни шокови

У фебруару ове у односу на фебруар прошле године инфлација у Србији је достигла 8,8 одсто и највиша је још од јуна 2013. године. Глобални раст цена енергената, хране и сировина у великој мери утицао је и на цене у Србији.

Управо је храна која је за 15,2 одсто била скупља него у фебруару прошле године највише допринела укупној инфлацији, а унутар ње поврће са растом од 31,7 одсто, уље од 21 одсто и месо од 16 одсто. Поред тога и гориво је скупље за 21 одсто према подацима Завода за статистику.

Ово не само да је највећа инфлација у Србији у последњих скоро девет година, већ и пета по висини инфлација у Европи.

Међугодишње, у фебруару највећи раст цена забележен је у Литванији, чак 14 одсто. Естонија је одмах иза са 11 одсто, Чешка са 10 и Белгија са 9,5 одсто.

У региону смо лидери по висини инфлације, а најближи су нам Мађарска и Бугарска са 8,4 одсто.

Последњи скок цена, сматра Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, последица је скока цена на светском тржишту, али свој допринос дали су и монетарна и фискална експанзија.

„С друге стране инфлација би била још већа да нису замрзнуте цене енергената и неких намирница, као и да НБС не одржава фиксни девизни курс. Ово би могло да се промени на лето када будемо уговарали нове цене гаса и вероватно ће бити много веће него садашње. Такође, када истекне период замрзавања цена може се очекивати да се оне врате на тржишни ниво. Који је то ниво, то ће зависити од тога колике цене нафте буду у тренутку када се цене одмрзну. Треба рећи и да се то замрзавање цена одражава на јавне финансије тако што се гомилају губици у јавним предузећима, али морало је да се бира између два зла“, објашњава Арсић.

Народна банка је у својој пројекцији оценила да ће од другог тромесечја цене кренути да падају, али са ескалацијом рата у Украјини и санкцијама Запада према Русији и обрнуто, забранама извоза појединих сировина Арсић очекује даљи раст цена у другом тромесечју и прелазак 10 одсто.

„Неће бити много изнад, али извесно је да ће прећи у двоцифрену зону. Може се ећи да је висока инфлација друга страна високих фискалних стимуланса и великог раста кредитне активности“, закључује Арсић.

У фебруару је износ одобрених кредита био за 10,6 одсто већи него у истом месецу прошле године. Са овако високом инфлацијом каматне стопе на кредите постале су негативне. Другим речима, у случају краткорочних кредита, банци се реално враћа мање новца него што се узме.

Шта ће бити наредних месеци или чак недеља, према мипљењу Михаила Гајића, економисте Либека, највише зависи од тога колико ће трајати рат у Украјини.

„Све зависи како ће се наставити ситуација у Украјини. Ако се обуставе ратна дејства, и нормализују односи Русије и Запада, доћи ће до ублажавања санкција. Међутим, сада имамо ситуацију да су међународне финансијске институције почеле да ревидирају наниже процене глобалног раста. То може да утиче на нешто нижу инфлацију“, напомиње Гајић додајући да је поред шокова на страни понуде бензин на ватру долила и експанзивна монетарна и фискална политика у претходном периоду.

„ФЕД је кренуо са повећањем каматних стопа, а очекује се и Европска централна банка да реагује. Експанзивна монетарна и фискална политика су сигурно један од највећих фактора раста инфлације. ФЕД је за 17 одсто БДП-а повећао количину долара како би подстакао тражњу, али ти програми су трајали нешто дуже и били нешто великодушнији него што је требало. И ЕЦБ је од 2014. године ушла у штампање новца. До сада тај новац се није одразио на раст потрошачких цена, али тај новац је завршавао у некретнинама, криптовалутама или акцијама технолошких компанија“, каже Гајић.

У Србији је из буџета у последње две године потрошено више од осам милијарди евра у неколико пакета антипандемијске помоћи привреди и грађанима. Гајић истиче да то свакако није одмогло инфлацији.

„Када имате привредну експанзију и раст од 7,4 одсто прошле године уз смањење незапослености и велики раст плата и реално и номинално, није добра идеја да имате буждетски дефицит, јер то покреће инфлацију. Мада, највећи раст цена је у сектору хране и енергије. Не би ме чудило да инфлација дође до 10 одсто, с обзиром да је већ сад близу девет одсто. Важно је само да курс буде релативно стабилан, јер имамо велики ефекат увозних цена на домаће цене преко курса, али НБС држи фиксни курс“, закључује Гајић.