Други налет корона вируса подигао је укупан ниво заражености у Србији у толикој мери да је сада постао близак нивоу у Француској.

Ако се посматра број заражених (било да се ради о укупном броју било о броју дневно новозаражених) у односу на број становника одређене земље, види се да је наша држава у погледу нивоа заражености прво претекла Аустрију а потом и Немачку.

Такође, у поређењу са другим земљама региона, Србија од почетка епидемије има највећи ниво заражености.

График који је представљен на слици садржи приказ тока раста нормираног укупног броја заражених особа од почетка пандемије, показујући епидемијске токове у 19 изабраних земаља света и региона.

Нормирани број заражених добија се тако што се број заражених у некој земљи подели с бројем становника те земље израженог у милионима.

Треба, међутим, имати у виду и то да број заражених укључује утицај више фактора, међу којима су они најважнији – начин уноса инфекције у популацију и иницијалног ширења међу популацијом, фаза у епидемијском току у којој се отпочиње с мерама и обим предузимања мера на спречавању ширења, понашање становништва, начин детекције (тестирања), могућности збрињавања од стране здравственог система, територијална распрострањеност епидемије, али и веродостојност података.

Број заражених и нормирани број заражених садрже утицај свих ових фактора у некој пропорцији која се разликује од земље до земље, али је то основни параметар који карактерише епидемијско стање и ниво заражености у некој земљи.

Запажа се да је највећи ниво заражености достигнут у земљама у којима од избијања епидемије није дошло до њеног обуздавања, а то су САД, Бразил и Шведска.

У САД и Бразилу до епидемијског раста дошло је касније него у другим земљама, али је због недостатка мера за сузбијање ширења тај раст касније био много већи и настављен је и у време када је у осталим земљама дошло до значајног смањења раста.

У Шведској је тек сада дошло до приметнијег заустављања раста нивоа заражености, пошто је по нормираном броју заражених престигла и Енглеску, и Италију, и Белгију и Шпанију. Континуалан раст, али доста мањи, још увек има и Русија.

Од приказаних земаља стабилизација епидемијског тока евидентна је у Белгији, Енглеској, Италији, Холандији, Немачкој, Словенији и Мађарској.

У осталим приказаним земљама, а претежно у земљама региона, дошло је до новог налета вируса и новог скоковитог пораста броја заражених.

Ово је највише изражено у Србији, Хрватској и Бугарској, затим у Румунији, а назнаке за то постоје и у Аустрији и Швајцарској.

Нови скок броја заражених у Србији почео је да се дешава око 1. јуна, када је број новозаражених био већи него у марту када је уведено ванредно стање. На другом графику приказано је кретање седмодневног просека броја новозаражених.

Овај просек се користи да би се испеглала епидемијска крива. Почетак тог другог пика личи на априлски али ће његов даљи ток показати време.

Могуће је даље повећање броја заражених на дневном нивоу, као што је могуће и да ће други пик бити шири од првог, односно да ће дуже трајати. У априлу је на снази било ванредно стање, а сада је заштита препуштена поштовању препорука.

М. Раденковић

Аутор графика и коментара је доктор Драган Бабић, сарадник Института Винча

Данас.рс