Србија: Погледајте резултате државне промоције сатанизма

Нешто најгоре што може да се деси уметнику је да његова дела заврше у уџбеницима, а онда ђаци „мућкају“ главу тражећи одговор на питање шта је уметник хтео да каже својим делом.

Марина Абрамовић је многима „прекратила муке“ и вечерас код Музеја савремене уметности одржала јавно предавање о уметности и више од 5.000 људи под отвореним небом провела кроз своју уметност. Ако је са новинарима прошле недеље симболично у 6.23 ујутро „чистила“ своју уметност, вечерас је са својом публиком на симболичан начин затворила круг и дочекала крај дана. Kао што је и најавила била је ово нека врста „Вудстока“у сфери перформанса. Kако је навела ниједан уметник није одржао предавање и представио своју уметност пред толико људи. И као што увек бива када се нешто ради први пут краљица перформанса коју никад ништа није могло да омете да прелази границе у издржљивости сопственог тела, ипак је на првом месту обично људско биће које је имало очигледну трему, понекад појачану мешањем српског и енглеског али опет недовољну да омета међусобно разумевање са публиком.

У складу са свим оним што је радила током свог живота Марина је вечерас „натерала“ публику да на тренутак вришти из свег гласа. На крају се нашалила и рекла „није лоше, а сад тако сат времена“.

„Да би експериментисали са собом није потребно да будете уметник перформанса“, објаснила је она.

Јавно предавање је завршено седмоминутним дељењем љубави, тако што је више од 5.000 људи затворило очи и спустило длан на раме особе до себе јер је „безусловна љубав потребна човечанству“. Према речима уметнице овај перформанс је поклон Београду.

Осим поклона, Марина Абрамовић која је већ уписана у историју уметности, прочитала је свој манифест уметника.

У манифесту Марина истиче да уметник не може да лаже ни себе ни друге као ни да прави компромисе. Манифест „забрањује“ уметнику да се заљубљује у другог уметника иако се то њој по сопственом признању догодило два пута. Манифест „налаже“ уметнику да буде еротичан, да пати али не и да буде депресиван јер патња доноси трансформацију, а депресија деструкцију. Манифест налаже да уметник гледа у себе, јер што више гледа у себе постаје универзалан. Уметник мора да разуме тишину и ствара сопствене симболе. Уметнику је забрањено да се понавља и уметник мора да истражује живот и да проводи време поред воде и вулкана.

Уметник мора да даје 150 одсто

Према њеним речима уметник се не постаје, већ рађа са „грозницом“ али и да није уметник важан већ његово дело. Уметник мора да даје 150 одсто и да нађе своје оружје. Kако је истакла њено оружје је увек био перформанс.

„Перформанс може да буде и стенд ап али перформанс у визуелној уметности не сме да буде глума већ размена енергије са публиком. Мораш да стојиш испред публике са својим телом и умом. Публика је као пас, може да осети твој страх. Тек кад ти публика верује можеш да узмеш енергију и поново је вратиш“, објаснила је Марина.

Она је признала да је у својим перформансима радила онога чега се највише плашила као и да никад није понављала перформанс већ само концепт.

Балкан као инспирација

Прву лекцију о уметности Марина је добила од татитног саборца партизана и тада се према њеним речима уверила у речи Џексона Полока да је важнији процес кроз који пролазиш током уметничког рада од самог резултата на крају. На цео њен уметнички рад утицао је и простор Балкана који се налази на „мосту између Истока и Запада а на том мосту дувају различити ветрови који стварају посебну енергију“ која је њу водила током целог уметничког рада.

Такође велики утицај на њу имали су отац и мајка, обоје партизани али отац који није био спреман да схвати да су промене неизбежене што га није спречило да баци партијску књижицу и мајка која није разумела уметност након Ворхола и која је смо желела да се њена ћерка уда за архитекту или адвоката.

На предавању смо сазнали да је уметница након раскида са Улајом у четрдесетој години морала да крене поново испочетка као и да је њен рад „Златна маска“ био инспирисан иконама, а да је „Балкански барок“ за који је добила Златног лава на Венецијанском бијеналу био резултат њеног стида због свега што се дешавало на Балкану иако није баш најбоље разумела тадашње политичке прилике.

Марина је вечерас одражла јавно предавање у склопу ретроспективне изложбе Чистач коју организује Музеј савремене уметности, уз подршку Владе, док је продуцент Модерни музеј (Стокхолм), у сарадњи са Луизијана музејом модерне уметности (Хумлебек) и Бундескунстхале (Бон). Изложба је отворена до 20. јануара.

Б.Бачић, Данас.рс

Фото: Бојана Јањић/МСУБ