Помоћ националним економијама широм света у радној снази или Србија и Балкан као сабирни центар за избеглице, дилема је коју је јавности наметнуо део српске опозиције поводом документа Уједињених нација о миграцијама, коју је потписао и Београд.
Опозиција је критиковала министра за рад Зорана Ђорђевића што је у мароканском граду Маракешу прихватио нова правила за мигранте. Оптужујући власт да тајно ради, тражили су да одговор да ли је Србија транзитно или крајње одредиште за избеглице.
Ђорђевић је, уз напомену да тај документ није обавезујући, узвратио како држава жели да се одговорно да се понаша према мигрантима.
– Немамо проблем да људи прођу кроз нашу земљу и иду где су пошли, а споразумом се обавезујемо да ћемо поштовати њихова људска права – навео је Ђорђевић.
Уговор УН подржала је немачка канцеларка Ангела Меркел, САД су против, као и Аустралија која сматра да то није у националном интересу.
Док присталице миграција тврде да се уговором обезбеђују гаранције за “сигурно, уређено и хумано кретање људи које ће помоћи националним економијама да подмладе радну снагу”, противници су уверени да ће довести у питање национални суверенитет, идентитет и безбедност грађана. Предложена решења УН, како тумачи покрет Доста је било, иду у корист земаља попут Немачке као жељене дестинације миграната, а на штету других као што је Србија.
Покрет Двери је тражио да Влада хитно одговори да ли ће Србија задржати транзитни статус или ће постати паркинг за мигранте и најављује “легитимну борбу против насељавања миграната у напуштена села у Србији”.
Да је документ УН необавезујући, потврдио је за “Вести” и Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
– То је договор о глобалним миграцијама, не само нерегуларним већ и регуларним која подразумевају покрете студената или запослених ван своје земље – казао је и додао да ту област треба регулисати јер ни регуларни мигранти, још увек, немају сва права, и не зна им се тачан број.
Управо су малолетни мигранти, према речима министра Зорана Ђорђевића највећи проблем. Од 4.000 миграната у Србији, како каже он, 3.000 је деце.
Према подацима Радоша Ђуровића, од почетка године је 25.000 људи ушло у земљу, а минимум 5.000 њих је још увек на територији Србије.
– Гурају их код нас Хрватска, Румунија, Мађарска и Босна и Херцеговина. Много их је ван смештаја у колективним центрима, а највише долазе из Авганистана, Пакистана, Ирана, Ирака и Сирије – каже Ђуровић.
Прошле стотине хиљада
Намеру да тражи азил у Србији, према подацима Београдског центра за људска права, изразило је 631.499 особа од 2008. до 2018, али је мали проценат поднео захтев. Званична статистика каже да је од 2012. до почетка ове године то учинило 2.270 особа, а раст броја потражилаца је забележен од 2015. године са порастом мигрантске кризе.
Проваљују у куће
Полиција у Чапљини саопштила је да су седморица илегалних миграната из Либије и Пакистана провалила ноћу у породичну кућу у Вргорацу како би се сакрили од зиме. На спавању је тројицу затекла власница куће која је одмах обавестила полицију. Нису поседовали документа, па су предати служби за послове са странцима.
То је већ други такав случај у последња два дана због чега становници страхују од масовних провала.
Број захтева за азил у Србији
(извор: Београдски центар за људска права)
2012. године 336
2013. године 153
2014. године 388
2015. године 583
2016. године 574
2017. године 236
Д. Декић, Вести
imamo mi tu ne mali broj gurbeta indijanskih; sto iz zemlje indije sto iz prevalitane i dalmacije, vec poduze vreme, al nikako da se private cestitog posla vec bi da zive na racun drugih i njihovog rada a naj bolje da vladaju a ako nista drugo da tudjinu robuju. — oni iz krapinskih spilja i ustasluka su naj opasniji; njihov naj veci greh je sto su se uopce ti zlocesti decki rodili a dalji gresi su za demokratama ukinutu kaznu. — i sad ti isti bi ovamo doveli priicadjeni ,,radni narod,, al momci vicni nozu i kalasnjikovu a motika im pravi zuljeve. — inace vole zenske al ako nedaju dobrovoljno, samaraju i pesnicama biju, a kad ne pomaze i koze valjaju. — aj svaki neku falinku ima, il voli po supku dzarati, neke cupave vucice vole za debele pare u upravnim odborima savete deliti a bogami neki vole narod bejzbolkama mlatiti, ali i protivnike sa ledja na onaj svet poslati. — sta sad brajko moj. — moja kaduna naucila u stiklicama hodati, kratku aljinicu malo siru od mog opasaca nositi a one jade po kojim se zensko poznade isturila, ma reko bi covek od celika nacinila. — sad se ti goloruk sa njom u knez mikajlovoj prosetaj. — to bi moro, ko onaj sto Miskovicu ote milione a imadase za prijatelje one iz okoline medvedje, gde inace i lutaju medjedi, deset milicajaca, al da me prati o vasem trosku. — necu da duljim kad sve znate; il sekiricu za pojas il da se nadju koji ce ,,narodne,, vojske magacine otvoriti i svetlo oruzije natrodu podeliti il smo sto rece /pozdrav mu gore/ Brana Crncevic najebali. — a i one rodoljube u zatvoru sto dangube valja pustiti; jedni su vicni na svakom mestu biti i opstati a drugi finansijama razume pa sve finansirati. — sto nije moze biti, valja tresnje poseci i susiti da bi smo od njih topa pravili.