Зна ли министар Бачевић, ко копа по држави Србији, (осим страних служби)???
Стране компаније, и добро информисани домаћи “бизнисмени” пљачкају рудна богатства Србије, која вреде више милијарди евра. У неправедну експлоатацију националних добара укључене су и највеће светске компаније “Рио Тинто” и “Глен Кор”, тако што информације прибављене из Геолошког института Србије, продају будућем експлоататору националног рудног богатства. Ради се о изузено прецизним информацијама чије прикупљање је педесет година финансирала држава.
Стране компаније у Србији које се баве истраживањем рудних богатстава, често имају по двоје запослених. Од корумпираних људи у нашој влади и ресорном министарству прибављају дозволу за истраживање рудних ресурса на локацији за коју унапред знају да је богата рудом. Тактика подразумева да после неког времена саопштавају јавности како су, ето, открили велике залихе руде!
Њихов, наводно истраживачки рад, који је од самог почетка експлоатациона делатност, проглашава се стеченим правима. Држава им таква права признаје и они почињу да експлоатишу руду са локације без да су претходно учествовали на било каквом тендеру! Ова истраживачка права се компанијама додељују по цени од 400 евра.
Типичан пример недомаћинског понашања је експлоатација привредних, пре свегаприродних и то енергетских ресурса. Један од екстремних примера је Закон о концесијама, којим се дозвољава неограничена експлоатација необновљивих привредних ресурса.
Чест је случај да се у садашњој пракси Србије ресурси употребљавају ради задовољења генерација, али страних, а да се не води рачуна о томе да ли ће таквом експлоатацијом бити угрожено задовољење потреба будућих генерација.
Још гору ситуацију представљала би продаја комбината који се налазе на делу земље са необновљивим и драгоценим рудним богатством и то у бесцење као што је случај са Борским рудницима.
Према незваничним информацијама, страна компанија “Глен Кор” већ током изборне кампање почела је да лобира код будућих министара из СНС-а, да им се омогућикуповина Борских рудника, али и право да истражују залихе уљаних шкриљаца на југу Србије.
Неопходно је нагласити и да осим Закона о концесији који је написан на штету државе, а у корист тајкуна, и поред превара које се одвијају под плаштом експлоатационих права, у Србији годинама нико није плаћао ни рудну ренту! (Званично ова такса се зове: накнада за коришћење минералних сировина, односи се на све руде, камен, нафту и гас)
Србија је са приватизацијом рудника и ресурса почела 2000. године одмах после петог октобра, а тек 2007. године када је приватизовано све што је интересовало тајкуне. Потом је држава, донела Уредбу о плаћању накнаде за коришћење сировина. Ипак контрола о томе ко колико плаћа скоро и да не постоји. Па су медији спекулисали да се и та уредба слабо примењује!
Компаније које за сада дефинитивно не плаћају рудну ренту су: ЕПС, РТБ Бор, произвођачи минералних вода, и каменоломи.
ЕПС, РТБ, Лафарж, Холцим, Титан, цигларска и керамичарска индустрија, фабрике минералне воде, каменоломи, индустрија грађевинског материјала имноге друге фирме и гране су обавезне да плаћају надокнаде за коришћење минералних сировина, али оне то или уопште не чине или плаћају по сопственој процени када и колико желе.
Иначе висина рудне ренте је међу нижима у свету. Италија и Србија наплаћују седам одсто вредности ископане руде, док Пољска и Албанија зарачунавају 10 одсто. Русија чија фирма “Гаспром њефт” експлоатише нафту у Србији наплаћује чак 22 одстосвима који експлоатишу рудна и енергетска добра ове земље.
У Србији постоји више од две стотине рудника и неколико десетина минералних и енергетских налазишта. Према његовим речима неке од фирми које у Србији послују по основу екплоатационих права, или закона о концесији је и “Рио Тинто”, британска компанија која вади Јадарит из јаловишта код Лознице.
Они су посао започели под изговором истраживања. По том основу, они су без икакве накнаде могли да утоваре јалове ископине на камионе и да их одвезу, не плативши никоме ништа!
Рударске инспекције никада нису до краја провериле да ли се из јаловишта вадило само ради истраживања, или је то било покриће за тајну експлоатацију, а план је био да се са званичном експлоатацијом почне ове године на дан Церске битке!
Тачна прича да се Јадарит може користит као ракетно гориво, али да је стварни разлог интересовања, што је то изузетан материјал за прављење литијум јонских батеријаи других елемента потребних за ветро паркове. Цене литијума ће наредних годинарасти јер се материјал користи за израду готово свих битних техничких уређаја. Од мобилних телефона до сателита.
„Рио Тинто” у Србији ради и у Јарондолском басену код Рашке, где истражује борне минерале, који се на европском континенту, ако изузмемо Турску, једино налазе у Србији!
Већина златних рудника у Србији припала Аустријско Канадској компанији „Данди племенити метали”. До сада су купили три, од укупно четири концесије које је продалаВлада Србије. Припало им је истраживање злата на Црном врху. Спроводеиспитивања и на Старој планини.
Они има и одличне резултате у истрживању једног новог типа злата. Реч је окарлинском типу злата, познатог домаћој геолошкој науци, чије се присуство везује за постојање кречњачких стена и мермера у вулканским областима. “Данди” је у спору са шведском компанијом “Феромет” око налазишта у Мачкатици. Спор је пред врховним судом Србије. Фирма “Ресеоравар цапитал” истражује налазишта бакра у околини Бора.
Домаћа фирма блиска људима из ДС “Шумадија минерали” има права истраживања у централној Србији. За фирму “Србија Ниск” која овде такође експлоатише руду, кажу да је у власништву сестре Мила Ђукановића.
Рудници Леце, и Кижевак -Саставци су у власништву познатог бизнисмена Мирослава Богићевића. Богићевић је лидер у приватизацији рудника метала у Србији,најпознатији српски бизнисмен у области експлоатације метала, који поред ова два, поседује још неколико рудника, чак и један у Македонији, заправо све руднике који су у бившој СФРЈ, припадали предузећу “Зајача” из Лознице.
“Зајача” је у свету била позната по експлоатацији антимона па је захваљујући њеној производњи Србија, све до распада СФРЈ, била међу првима у Европи. То су рудници: Лојане у Македонији, Рајићева гора на Копаонику, Долић, Кик, Рујевац и Брасина код Лознице.
У његовом ланцу су и рудници нематала попут Равнаје код Крупња који експлоатише флуорит, као и рудник гранодиорита на Борањи код Зворника. Напланини Рудник, експлоатацију води фирма “Рудник” на чијем челу је бивши директоркомпаније “Глен Кор“, која је током кампање подржала Српску Напредну странку и лобирала да Зорана Михајовић, дође на чело министарства енергетике!
Косово и Метохија такође лежи на налазишту лигнита, чије се залихе процењују на12 милијарди тона, а експлоатациони период за наредних 200 година! А власниство над тим рудницима ћемо можда поклонити Американцима, а пошто се то не допада увек прорачунатим И никад пријатељски, према Србији, распложеним Енглезима, ето и њих да уз помоћ Шиптара преузму “Трепчу”, тражећи мораторијум на захтеве поверилаца, као и на социјалне И еколошке захтеве.
Али Србија онда, више никада неће имати своје руднике…
