Стручњаке највише брине танак буџетски приход и велика потрошње, траже због тога реформу јавног сектора, смисленије субвенције и обуздавање сиве економије.
Професор Економског факултета у Београду Дејан Миљковић каже да би највећи посао у будућој влади требало да има министар финансија.
“Ми смо претходних месеци имали озбиљан пад фискалних прихода, а само током марта и априла држава се задужила на међународном финансијском тржишту 637 милиона евра. То показује да смо у озбиљним проблемима”, истиче Миљковић.
Будућа влада зато мора да, сматра он, обезбеди функционисање државе до краја године, обезбеди новац за пензије и плате, јер нам је потребно милијарду евра по кварталу. Друга битна ствар, истиче Миљковић, јесте наставити прекинути аранжман са ММФ-ом, који је прекинут зато што су паре морале да се троше на изборе.
Економиста Бошко Мијатовић каже да је приоритет наредне владе реструктуирање јавног сектора у целини.
“Србија је пред буџетским колапсом и према поузданим информацијама које имам, држава обуставља плаћање добављачима јер нема новца”, истиче Мијатовић.
Оно што би требало да се деси, истиче он јесте да влада уравнотежи буџет и то “болним и радикалним реформама на расходној страни”. “Бојим се да ће нова влада подићи ПДВ и да ће на тај начин покушати да помогне, а то неће бити добро”, напомиње Мијатовић.
Економиста Мирослав Здравковић истиче да би основни приоритет требало да буде постојање јасног плана пореских прихода и јавне потрошње како би из дефицита од око 130 милијарди динара у овој години у 2014. Србија била без дефицита.
– Осим тога, број запослених у јавној управи требало би смањити за 3.000 до 4.000 до краја мандата, затим везати фонд исплаћених пензија за фонд зарада у приватном сектору, а уколико не постоји сагласност, заледити пензије до тренутка док се на смањи дефицит БДП-а – напомиње Здравковић.
Према речима Александра Влаховића, председника Савеза економиста Србије, будућа влада мораће да се сконцентрише на краткорочну фискалну консолидацију.
– Потребно је смањити буџетски дефицит, односно спречити даља задуживања. Неминовност ће бити и подизање ПДВ- а треба изнаћи начин за додатно повећање буџетских прихода кроз рецимо увођење пореза на имовину. Потребно је радити и на подстицању инвестиционе ликвидности како би се охрабрио финансијски сектор – сматра Влаховић.
Он додаје да нова влада треба да настави са реализацијом јавних инвестиција и убрзава процес укупних економских активности, а све то би требало да представља почетну фазу у процесу системских реформи јавног сектора.
Милан Кнежевић, председник Уније текстилаца и власник модне куће Модус истиче да приоритет нове владе мора да буде свеобухватна реформа пореског и јавног сектора као и смањење јавне потрошње.
– Исто тако потребно је укинути неуставно дискреционо право када је реч о субвенционисању нових радних места, али и донети закон о занатима. Врло је битно и да се заузда сива економија, а без тога у Србији никако неће моћи да дође до бољитка – наглашава Кнежевић.
Миодраг Бабић, власник компаније БНМ Интернешенал и бивши директор Хемофарма, такође наглашава да је један од приоритета уједначавање критеријума за субвенционисање нових радних места.
– Дакле, ту не би смело да се дешава да се инвеститори деле на домаће и стране. Држава би требало да помогне сваког ко заиста има намеру да отвори нова радна места. При томе би требало водити рачуна о социјалној компоненти а не да држава помаже онима који радницима дају изузетно ниске плате. Ту заиста нема никакве логике. Потребно је одредити и приоритете, које су то привредне гране у Србији исплативе за улагање на све начине помагати оним који могу да допринесу развоју наше економије. Веома је важно и да држава побољша наплату пореза и да се спречи рад “на црно”. Само на тај начин се могу повећати буџетски приходи – закључује наш саговорник.
Председник управног одбора холдинга Металац Драгољуб Вукадиновић, истиче да ће нова влада економску политику морати да развија истовремено на више фронтова.
– Дефинитивно је потребна стабилизација курса и смањење инфлације на најмању могућу меру. Инвестиција мора да буде знатно више, јер само то може обезбедити нова радна места. Требало би се на све начине изборити са проблемом неликвидности али и спорости судског система што такође представља велики проблем за привреду. Потребно је и да се озбиљније уђе у изградњу инфраструктуре, смањење државне управе и на ефикаснији начин управљати радом јавних предузећа – сматра Вукадиновић.
Данас
