План САД о потпуном признавању независности Косова улази у своју завршну фазу, његова реализација протиче глатко, не наилазећи на противљење.
Први потпредседник и Министар одбране Србије Александар Вучић, заједно са амбасадором САД у Србији Мери Ворлик, отворио је 3. септембра 2012. године фискултурну салу у школи “Светозар Марковић”. (САД су пружиле помоћ у оквиру обнове града пострадалог у земљотресу. Европска команда Армије САД је извојила 300 милиона долара). Током тог догађаја дотакнуто је и косовско питање. Ворлик је као прво истакла подршку САД одлукама српске владе да не отказује учешће у раду међународних регионалних организација, на којима учествује и “Република Косово”. Тај корак Београда оцењен је од стране америчког амбасадора као велики напредак у дијалогу између Београда и Приштине. Као друго, амерички амбасадор је наставила са инсистирањем што бржег наставка преговора Београда и Приштине. Са своје стране, А. Вучић је гарантовао реализацију свих споразума са Приштином, које је потписала претходна влада, пошто “ми нисмо нека друга држава”.1
Напомена: Српска Напредна Партија је уочи избора себе позиционирала као непомирљивог противника режима Б. Тадића “који је створио најкорумпиранију државу”.2 Поводом Косова и Метохије А. Вучић је не једном истицао како СНП може предложити решење косовског проблема чим дође на власт. На предизборном митингу одржаном 11. априла 2012. године у Косовској Митровици, Томислав Николић је поводом споразума преговарача Бориса Тадића са Приштином изјавио: “… ма колико далеко он отишао, ма шта он потписао, за мене то није обавезујуће уколико иде на штету Србије”.3 А. Вучић је не једном и истинито приметио, да Устав државе представља ону баријеру коју партија не може прећи приликом решавања косовског питања. Борис Тадић је подвргнут прекорима због свог “Плана у 4 тачке” који није ништа друго него копија Ахтисаријевог плана. Тада је А. Вучић предлагао Борису Тадићу да “отворено каже грађанима у оквиру чега он предлаже додељивање специјалног статуса северу покрајине – у оквирима Србије или Косова”.4
У Преамбули српског Устава се каже да су Косово и Метохија саставни део Републике Србије. Преговори Београда и Приштине у јесен 2011. године (под руководством Борка Стефановића са српске стране), у одредбама које се односе на прихватање косовских личних докумената од стране Срба са Косова и Метохије као и прихватање аутомобилских регистрација издатих од стране власти у Приштини, царинских печата, слободе кретања Албанаца (раније су они могли прелазити границу само са српским документима), одустајање од спровођења српских парламентарних и председничких избора на читавој територији Косова и Метохије – то су све померања у апсолутно супротну страну. Те тачке грубо крше Устав Србије и де-факто представљају признање независности Косова. У вези са тим несхватљиво је ћутање Уставног суда Србије, који се није изјаснио са правном оценом потписаних споразума.
Исто тако је нејасна и тако ужурбана сагласност нових власти са политичким курсом САД по питању Косова и Метохије. То је тим пре неоправдано када се има у виду да је више од 70% Срба са севера Покрајине дало свој глас Томиславу Николићу и СНП. Међутим, упркос предизборним обећањима, није дошло до смене стратегијске парадигме и Србија остаје да лелујајући следи траг брода чију политику креирају неумољиве присталице независног Косова.
САД као и раније не подносе супротстављање и мешање у послове свог фаворита на Балкану. Утицај на промењену позицију новог српског кабинета почео је да испољава заменик Државног секретара САД Филип Рикер. За време свог боравка у Београду у јануару 2012. године, Рикер је отклонио недоумице: “Не може бити ни промене граница, ни размене, ни деоба територија у том региону. Срби на југу су интегрисани – они су део слободног и демократског Косова. И Срби са севера ће бити интегрисани у косовске институције”.5Рикер је 3. јула поново допутовао у Београд, у најважнијим моментима формирања нове српске владе. Том приликом се састао са Ивицом Дачићем који је добио мандат за формирање нове владе и више од сата је обедовао са А. Вучићем. После завршетка друге посете Рикера, српска власт је проговорила о признавању споразума Стефановић-Тахири.6 Председник Покрајинског комитета СНП Бојан Јаковљевић је тим поводом изјавио да је “примена ових споразума сама по себи довољна, косовским Албанцима више ништа није ни потребно. То је довољно да они заузму север Косова и Метохије”.7 После неколико дана Београд је посетио и сам помоћник Државног секретара САД Филип Гордон (8 и 9. јула), који је у време преговора у Рамбујеу био прес-секретар Кристофера Хила, тадашњег специјалног представника САД по питању Косова и Метохије. Он је допутовао да би учврстио “специфичну тежину” САД у политици новог кабинета. И тако је, још у току формирања нове владе, постајало јасно да ће реализација постигнутих споразума бити сасвим довољна за пад севера покрајине.
У овом тренутку, 10. септембра 2012. године, господин Рикер је боравио у посети Приштини и одржао је састанак са “косовским премијером Хашимом Тачијем”. Рикер је у име Барака Обаме и Хилари Клинтон поздравио завршетак такозване “надгледане независности Косова” (која у стварности никада није постојала) и поново потврдио да ће САД пружити подршку Косову у периоду стицања потпуне независности. Тачи је уверавао у жарку жељу “Републике Косово” да уђе у ЕУ и НАТО (!)8 И Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмунсен је успут приметио да НАТО не намерава да смањи број својих војника на Косову. “Наша стратегија се није мењала, … КФОР и ЕУЛЕКС ће и даље остати на Косову” – изјавио је он.9
Ипак, стратегијска линија која се односи на завршну фазу преговарачког процеса донета је знатно раније. Хилари Клинтон је још приликом своје посете Косову и Метохији у октобру 2010. године, уверавала у спремност САД да помогну пријему Косова у ЕУ и НАТО, одбивши и саму могућност разматрања “територијалне целовитости и суверенитета током дијалога Београда и Приштине”.10 И власт у Београду, и стара и нова, била је са тим одлично упозната.
А 9. септембра одиграо се наизглед безначајан догађај. САД су поклониле Србији 17 војних аутомобила марке “Хамер”. Том приликом А. Вучић је изјавио да то представља велику вредност за Армију Србије и за Србију, која се налази у економској кризи а САД са војног, одбрамбеног аспекта, представљају једног од најважнијих партнера Србије. Да ли поклањање 17 џипова може одговарати нивоу потребе решавања државних задатака који стоје пред Србијом. Тим пре што део њих, по речима самог Вучића, земља и не примећује. “Аутомобили ће бити предати у базу “Југ” одакле ће се пре свега користити у миротворачким мисијама по целом свету, у окриљу УН”. Испада потпуно у складу са пословицом “једном руком дајем – другом узимам”. Ипак, САД планирају да поклоне Србији још 4 “Хамера”, да би Србија, по речима Ворлик “могла да ојача свој потенцијал и учествује у миротворачким операцијама под окриљем ОУН и ЕУ… ми намеравамо да ојачамо војну сарадњу наших земаља”.11 Ради поређења: Конференција земаља донатора (јули 2011. године) уложилаа је у изградњу косовских “државних институција” 1,2 милијарде еура,12 ММФ је само за економски програм “косовске владе” у априлу 2012. године издвојио 106,6 милиона еура (укупан број становника на Косову и Метохији износи 1,8 милиона људи). У предворје, можемо рећи без преувеличавања одлучујуће дипломатске битке, од које ће зависити судбина земље, региона, међународних односа Србије, слична подударност са геополитичким противницима не може не изазвати дубоко чуђење.
Иако власт нема сумње зна да се око Срба са севера покрајине припрема геополитичка замка. Дошло је до смене у руководству КФОРА. На место главнокомандујућег Герхарда Древса, постављен је његов земљак, Немац, генерал Фолкер Халбауер, “специјалиста за блицкриг”. А до 1. октобра ће бити комплетиран немачки батаљон оперативних снага за брзо реаговање. По сведочењу низа извора, њихов задатак ће бити насилно гушење супротстављања Срба са севера покрајине према властима у Приштини (општине Косовска Митровица, Зубин Поток, Звечан и Лепосавић) и њихова интеграција, то јест потчињавање, са каснијом неизбежном асимилацијом. Снаге КФОРА су 10. септембра блокирале алтернативне путеве у Зубин Поток и Лепосавић, који воде у Србију заобилазећи “косовску царину” на Јарињу и Брњаку. Регија ће поново доспети на праг хуманитарне катастрофе. Тако да је КФОР већ започео акцију на успостављању власти Приштине на северу Косова и Метохије.
На тај начин, супротно Резолуцији УН, Уставу Републике Србије и вољи Срба на КиМ и позицији Русије, суверенитет Србије се нашао под директном претњом.Нова власт исто као и претходна, за свој спољнополитички приоритет је поставила ЕУ, пасивно пратећи линију америчке стратегије повлачења Србије (и Срба) са територије Косова и Метохије. Међутим, задовољавање не сопствених национално-државних интереса него стратешких циљева и задатака САД од стране дезорјентисане власти у Србији, коначно учвршћује водећу улогу САД на Балкану у политичком и војном погледу. Са свим пратећим међународним, регионалним и националним импликацијама које из тога проистичу.
Напомене:
1 http://www.radiokim.net/vesti/vucic-i-vorlik-za-nastavak-dijaloga.html
2http://www2.pressonline.rs/sr/glasaj2012/Najnovije_vesti/story/219841/Vu%C4%8Di%C4%87%3A+O%C4%8Dekujem+pobedu+Nikoli%C4%87a+u+drugom+krugu+.html
3 http://www.b92.net/info/izbori2012/vesti.php?yyyy=2012&mm=04&dd=11&nav_id=599622
4 http://www.dnevnik.rs/politika/vucic-tadic-nema-plan-mi-imamo
5 http://www.vesti011.com/2012/01/riker-srbi-sa-severa-ce-biti-integrisani-u-tzv-kosovske-institucije/
6 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=07&dd=03&nav_category=11&nav_id=623341
7 http://www.standard.rs/sta-misle-kosovski-srbi-ako-nova-vlada-prihvati-borkove-sporazume.html
8 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/253217/Riker-SAD-ponosni-partner-Kosova
9 http://www.nspm.rs/hronika/anders-fog-rasmusen-nato-nece-povlaciti-trupe-sa-kosova.html
10 http://www.fas.org/sgp/crs/row/RS21721.pdf
11 http://www.pressonline.rs/kategorija/read/sad-poklonile-vojsci-srbije-17-hamera
12 http://www.cablegatesearch.net/cable.php?id=08PRISTINA354
Превод Ранко Гојковић
Фонд Стратешке Културе
